После недавне преваре код западних суседа када је једној фирми с рачуна скинуто чак 183.000 евра, полиција у тој земљи грађане је позвала на већи опрез да не би постали жртве све учесталијих махинација на интернету.
Како је пренео портал „Пословни”, све је почело од кратке поруке коју је компанија примила електронском поштом с лажне адресе банке. Запосленима у рачуноводству затражено је да активирају нову верзију интернет и мобилног банкарства, пратећи упутства која су се налазила у имејлу.
Али преваранти су ишли и корак даље. Убрзо је компанију позвала и љубазна, наводна службеница банке, која је запослене упутила да поступи према захтеву који је прослеђен на мејл.
Накнадном провером банковног рачуна утврђено је да је извршена новчана трансакција од 183.200 евра.
Полиција је саопштила да је започела спровођење истраге како би открила починиоце, али је истовремено позвала грађане да буду врло опрезни приликом било каквих новчаних трансакција на интернету, а нарочито да се добро информишу у својим банкама у којима имају рачуне пре активације било којих линкова које им стижу на приватне адресе.
Неки од јасних сигнала да би могло да буде реч о превари већ су познати, наводе медији. Рецимо, слање линкова који наизглед воде на странице банке с објашњењем како се треба регистровати и унети личне податке.
Такве поруке грађанима углавном стижу наводно од матичне банке али је лого лоше копиран (лажан).
Може се посумњати и ако у тексту има доста грешака – граматичких или правописних, при чему се често поткраду и речи на енглеском језику. У ову сврху преваранти користе углавном интернет преводиоце, па је и превод лош.
Један од индикатора јесте и захтев за унос података са дебитне или кредитне картице (број, а посебно ЦВЦ или ЦВВ, односно специфичан троцифрен број с полеђине картице).
Такође, често се дешавало у оваквим ситуацијама и да се шаље захтев за приступ интернет банкарству (број такозваног токена).
Stej department: Investiciona klima u Srbiji umereno poboljšana poslednjih godina
Преузмите андроид апликацију.