Интердисциплинарни уметнички пројекат„Dreamer – алгоритам који сања“ у петак, 8. маја у КС Свилара

Ауторка пројекта, мултимедијална уметница Јелена Горички Елка, кроз циклус слика, видео рад и перформативни сегмент у сарадњи са Рок поп хором „Family”, истражује однос између уметности, технологије и тела.

„Дреамер“ доноси јединствено просторно искуство у којем се сликарство преплиће са AI анимацијом и колективним извођењем, трансформишући изложбени простор у живу инсталацију – место где алгоритам „сања“, а публика постаје део тог сна.

Поставка ће бити отворена до 17. маја, а партнери Културног центра Војводине „Милош Црњански” у реализацији пројекта су Svilara – kulturna stanica и Градски музеј Вршац.

Велики теоретичар савремене уметности Јован Чекић ће управо на једној вршачкој изложби, негде с почетка миленијума, рећи: „У ери глобалне мреже – интернета, свака тачка на Планети може постати Мека уметности“. Тако почиње прича о великим сновима у малом граду у оквиру стратешког пројекта Културног центра Војводине „Милош Црњански“ – „Културни потенцијали Војводине, од мапирања до умрежавања”. У реализацији пројекта учествију КС Свилара из Новог Сада и Градски музеј Вршац. Dreamer је алгоритам који сања, ствара и пева. Лишен је било какве хуманости.

„The Dreamers series”, чине слике у техници акрил на платну (20 платна дим. 157×135цм и три модуларне слике) мултимедијалне уметнице Јелене Горички Елке, видео рад – „Little places dream big“ и перформанс Рок поп хора Family.

Пројекат „Dreamer“ истражује границе између слике, технологије и тела — између оног што сањамо и оног што живимо и представља синтезу дуготрајног експериментисања са технологијом, које је у последњих неколико година постало неодвојиви део сликарског процеса.

У пројекту „Dreamer” технологија више није алат већ живи пигмент; невидљива рука која трансформише традиционално платно у процесуални, сензорни простор.

Кроз дигиталну анимацију слика (AI алгоритам) стварају се хипнотичке видео секвенце које делују попут евоцираних снова — визуелних таласа сазданих од интуиције и алгоритма. Анимације ће бити пројектоване на тело-колектив (хор Family). Ова синергијска пракса заснива се на идеји спајања перформативног и духовног — тела и гласа, као медијума колективног несвесног.

На изложби, Family хор функционише као „живо платно“, пулсирајућа површина која упија и рефлектује уметничке визије. Пројекција на жива тела брише границу између субјекта и слике, док гласови хора преображавају простор у резонантно поље. Овај дијалог слике, технологије и гласа постаје симбол повезивања технолошког и органског, индивидуалног и заједничког, свесног и интуитивног у пољу сна.

„Dreamer“ је истраживањe начина на које нове технологије могу бити утиснуте у класично сликарство, где платно више није крај, већ почетак – место превођења стваралачке енергије из материјалног у дигитално и назад. Тиме се отвара питање: да ли сањамо машине или машине сањају кроз нас?

„Dreamer“ није само представљање радова (класичног или новомедијског типа), већ просторно искуство — жива инсталација у којој се слика удише, ритам плеше, а сан се материјализује кроз тело колектива/хора. У „судару” DREAMER-а и Family хора, настаје сан који постаје заједничка утопијска слика стварности.