Свако од нас је искусио осећај надолазеће пропасти кад не можемо да одлучимо шта да пошаљемо , а разговор „умире“.
Много задовољства и спокоја би нам донела ситуација када бисмо могли да напишемо текстуалну поруку којој људи не би могли да одоле да одмах прочитају и, наравно, одмах одговоре. Али, то баш и није тако лако, поготово данас, кад сви негде журимо и желимо што краће да нам пишу и да им одговарамо.
Међутим, постоје особе које воле да куцкају дугачке поруке, са реченицама из романа, где објашњавају своја осећања, описују неку одећу из шопинга до детаља или атмосферу на неком догађају.
Сложићете се, било би крајње глупо и непристојно да им ми одговоримо само са – „ОК“, „важи“, „лепо“, „супер“…
Да се не лажемо – сви смо искусили ову непријатну ситуацију кад пошаљемо поруку, барем у неком тренутку у животу. Она долази са осећајем надолазеће пропасти када не можемо да одлучимо шта да пошаљемо, а јасно нам је да разговор „умре“.
Када шаљете поруку, имате више времена да размислите, а затим да одговорите. То је оно што је позитивно код слања порука. А да ли желите да знате како можете поново да започнете „умирући“ разговор, посебно са неким ко вам се допада?
Све што вам треба је неколико интелигентних тактика и спремни сте да сатима водите разговор преко текстуалних порука.
Теме са којима нема грешке
Пре свега, било би добро да будете свесни чињенице да ипак треба бити добар посматрач и разумети о чему особа којој шаљете поруке воли да прича. Ово вам може омогућити непрекидан разговор.
Ако сте већ слали поруке тој особи, прођите кроз историју својих текстова. Можете да видите које врсте текстова су дошле до незгодног краја, а које теме су вас инспирисале да пишете без напора.
Да би сте били информисани по овом питању, најпре морате да погледате профил особе са којом се дописујете. Ово није шпијунажа, већ „одрађен домаћи задатак“ и труд око неког до кога нам је стало.
Теме које су „вековима“ у фокусу и о њима се стално може причати су:
-филмови које смо ових дана погледали у биоскопу, занимљиве утакмице
-прича о нашем занимању, да ли волимо то што радимо…
-како се осећамо ових дана (ово је важно, јер тако стављамо до знања саговорнику да се интересујемо за његова осећања, расположење и сл.).
Ако „запне“, увек можете да „позовете у помоћ маму“ и убаците је у конверзацију типа:
„Данас ми је мама направила пицу, нешто ново, много укусно. Одмах сам се сетила тебе, јер знам колико волиш пицу. Могли бисмо на вечеру ових дана, а?“
„Управо сам видела твој пост. Где се то налазиш? Прелепо је место, одушевљена сам погледом, морам да обиђем то место.“
„Ово је била предуга недеља, мислила сам да јој никад неће доћи крај… Имаш ли и ти тај утисак, како је теби прошла?“
„Размишљам да упишем часове јоге, имаш ли можда неку препоруку, ти или неко твој близак, ако је имао искуства?“
„Који су ти планови за предстојећи празник/викенд?“
„Кад би добио седмицу, на шта би прво потрошио новац?“
Очи у очи или „сигурица“ иза екрана?
Поруке су веома корисне; брзо живимо, брзо размењујемо информације, али зар не би бар за особе до којих нам је стало требало издвојити време за састанак, за конверзацију „очи у очи“?
Тада је мањи ризик да конверзација „замре“, јер увек има нешто што може да се деси између, у паузи: поглед, осмех, сјај у очима, смешна фаца, додир подршке, нежни додир…
Нешто што ће прекинути непријатну тишину и спонтано повести разговор на нову страну.
Не кријте се иза екрана! Тако се не кријете од других, већ од себе, а то је увек лош избор и краткорочно решење.
Ove tri osobine donose sreću u život: Sudbina nagrađuje ljude samo sa tim stavom
Преузмите андроид апликацију.
