Инфлација је у јануару, према подацима Републичког завода за статистику, износила на месечном нивоу 1,4 одсто, а у односу на јануар 2022. године 15,8 одсто, објавила је Народна банка Србије.
То је, како је наведено, у складу са очекивањима Народне банке Србије.
И даље се око две трећине доприноса укупној инфлацији односи на раст цена хране и енергената, кажу у централној банци.
На месечни раст цена од 1,4 одсто највише је утицао раст регулисаних цена (по основу раније најављених корекција цена електричне енергије, гаса и цигарета) и цена хране, док је у мањој мери допринео и раст цена у оквиру базне инфлације.
Месечни раст цена у оквиру базне инфлације био је спорији у односу на укупну инфлацију и у јануару је износио 0,9 одсто.
С друге стране, цене деривата нафте су забележиле пад од 2,4 одсто на месечном нивоу.
Месечни раст цена прерађене хране у јануару је износио 1,3 одсто и успорио је у односу на остварења из претходних месеци.
Вођене вишим ценама поврћа, цене непрерађене хране су у јануару повећане за 2,4 одсто.
Посматрано у односу на јануар 2022. године, цене хране и безалкохолних пића су порасле за 23,7 одсто.
Висок међугодишњи раст цена хране већим делом је последица деловања фактора на страни понуде на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат, пре свега високих светских цена хране, раста цена улазних трошкова у производњи и транспорту хране, као и негативних ефеката суше у Србији и у већем делу Европе, наводе из НБС.
Код цена енергије, поред пада цена нафтних деривата, у јануару је забележена и корекција цена електричне енергије и гаса што је утицало да раст цена на нивоу целе групе у јануару износи 2,0 одсто.
Базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) и даље се креће на знатно нижем нивоу од укупне инфлације и у јануару је износила 10,4 одсто, чему значајно доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима.
На постепено ублажавање трошковних притисака могло би да укаже успоравање инфлације у зони евра и успоравање раста произвођачких цена код нас и у међународном окружењу.
Према актуелној средњорочној пројекцији, НБС очекује да ће међугодишња инфлација остати повишена у првом тромесечју ове године, пре свега као последица наставка преношења високих трошковних притисака из претходног периода на цене хране и других индустријских производа, као и корекције цена електричне енергије и гаса.
НБС процењује да ће се инфлација након тога наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини текуће године, тако да очекује да ће крајем године бити на двоструко нижем нивоу у односу на актуелне нивое.
У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, успоравање увозне инфлације, као и нижа екстерна тражња у условима очекиваног успоравања глобалног привредног раста, саопштила је НБС.
Републички завод за статистику је објавио да су цене производа и услуга личне потрошње у јануару у односу на децембар 2022. године у просеку повећане за 1,4 одсто, а у односу, а у поређењу са истим месецом претходне године да су повећане за 15,8 одсто.
У 2022. години у поређењу са 2021. годином потрошачке цене су у просеку повећане за 11,9 одсто.
Посматрано по главним групама производа и услуга класификованих према намени потрошње, у јануару 2023. године, у односу на претходни месец, раст цена је забележен у групама Становање, вода, електрична енергија, гас и остала горива (3,5 одсто), Алкохолна пића и дуван (2,5 одст о), Храна и безалкохолна пића (1,6 одсто), Опрема за стан и текуће одржавање (1,3 одсто), Рекреација и култура (1,0 одсто), Ресторани и хотели (0,6 одсто), Здравље (0,2 одсто) и Комуникације (0,1 одсто).
Пад цена је забележен у групи Транспорт (-0,6 одсто).
Преузмите андроид апликацију.
