Инфлација у еврозони убрзала је раст у септембру на 3,4 посто међугодишње са 3,0 процента у августу, достижући највиши ниво у последњих 13 година, показују данашњи подаци европске статистичке агенције, Евростат.
Раст потрошачких цена у 19-чланом монетарном блоку је у највећој мери резултат наглог поскупљења енергије, услед заокрета цена нафте од оштрог пада током пандемије ковид-19, али и последица уских грла у производњи и транспосту због којих су цене трајних производа повећане за 2,3 посто у односу на август, преноси Ројтерс.
Због узлета цена природног гаса и уских грла која погађају све, од производње аутомобила до производње рачунара, инфлација у ервозони би могла до краја године да достигне и 4,0 процента, што је двоструко више од циља Европске централне банке (ЕЦБ), уочи релативно брзог пада почетком 2022. године, који банка очекује.
За сада, ЕЦБ остаје при свом наративу да ће овај налет инфлације брзо проћи и да ће раст цена након тога остати испод циља у годинама које долазе.
Ипак, председница ЕЦБ-а Кристин Лагард је ове седмице изразила опрезнији став, указавши на повећан ризик од инфлације, иако је позвала на стрпљење и упозорила да се не реагује претерано.
Централне банке можда потцењују ризик од инфлације
Тржишни економисти у међувремену мењају своје виђење ситуације, тврдећи да централне банке можда потцењују ризик од инфлације.
„Мислимо да су велике шансе да ова инфлација буде мање пролазног карактера него што то сугеришу све централне банке, укључујући ЕЦБ“, каже економиста у БНП Париба Луиђи Сперанза.
Додаје да би запослени могли да почну да захтевају веће плате од послодаваца и да би корпорације могле да им изађу у сусрет тако што ће своје веће трошкове пренети на финалне цене.
Базна инфлација у еврозони, из које су искључене волатилне цене хране и енергије а коју креатори монетарне политике помно прате, такође је убрзала раст у септембру на 1,9 процената са августовског нивоа од 1,6 посто.
Иако су све нервознији због инфлације, креатори политике ЕЦБ-а ће вероватно реаговати опрезно након што је готово једну деценију инфлација била испод циљане стопе банке.
ЕЦБ је саопштила раније да је спремна да толерише привремени скок стопе инфлације како би се осигурало да се она заиста врати на циљани ниво, подсећајући да је борба против слабашног раста цена захтевала досад невиђене мере, укључујући негативне каматне стопе и издвајање хиљада милијарди евра за куповину обвезница.
Ипак, с обзиром на то да ће пандемијски програм хитних стимулативних мера ове банке, вредан 1,85 билиона евра истећи следећег марта, у наредним месецима ће вероватно доћи до умереног пооштравање политике ЕЦБ-а, закључује Ројтерс.
Прочитајте још вести из света бизниса.
Преузмите андроид апликацију.
