Европска комисија је у својој летњој економској прогнози предвидела је раст привреде ЕУ од 2,7 одсто у 2022. години, док се за 2023. предвиђа пад на 1,5 одсто, односно 2,6 и 1,4 одсто у Еврозони.
Истовремено, превиђа се да ће просечна годишња инфлација достићи ”историјским максимум” у 2022. години од 7,6 одсто у еврозони и 8,3 процента у ЕУ, пре смањивања у 2023. на 4,0 и 4,6 одсто.
Представљајући најновију економску прогнозу за ЕУ и еврозону, комесар за економију, Паоло Ðентилони, нагалшава да рат Русије против Украјине и даље негативно утиче на економију ЕУ, постављајући је на пут нижег раста и веће инфлације у односу на претходну пролећну прогнозу.
”Акције Москве ремете снабдевање енергентима и житом, подижу цене и слабе поверење. У Европи, замах поновног отварања наших привреда ће подржати годишњи раст 2022. године, али за 2023. годину значајно смо ревидирали нашу прогнозу. Очекује се да ће рекордно висока инфлација достићи врхунац касније ове године и постепено опадати у 2023”, објашњава Ðентилони.
Ðентилони упозорава да развој рата у Украјини, посебно испоруке гаса за Европу, као и могуцност поновног јачања пандемије ковид19, представљају ризик како за развој европске економије тако и за даљу инфлацију.
Истовремено, у Бриселу указују да би недавне тенденције пада цена нафте и других роба могле да се интензивирају, што би довело до бржег пада инфлације него што се тренутно очекује.
Додаје се и да би се, захваљујући снажном тржишту рада, приватна потрошња у Европи могла показати отпорнијом на повећање цена ако би домаћинства користила више своје акумулиране штедње.
Преузмите андроид апликацију.
