На данашњем отварању нове зграде Научно-технолошког института „Биосенс“ у Новом Саду присуствовала је Европска комесарка за иновације, истраживање, културу, образовање и младе Марија Габријел заједно са премијерком Србије Аном Брнабић као и министарка за пољопривреду Јелена Танасковић, министарка културе Маја Гојковић, амбасадор Украјине Володимир Толкач и многи други.
Ово је на нашим просторима јединствено здање које је у потуности прилагођено за бављење науком и научним истраживањима за будућност. Тим поводом окупили су се неки од званичника, али и представника овог института како би обележили отварање ове институције.
Нова ера научно-истраживачког рада у Србији
Присутнима се обратио проф. др Владимир Црнојевић, директор “Биосенс” института, који је истакао да је ова зграда једна од најкомплекснијих технолошких објеката у Србији и додао:
„Посебно је задовољство што данас имам прилику да се обратим свим присутнима, права је реткост да једна научна институција има госте у овом формату. Ми овде данас отварамо зграду и лансирамо опрему за младу научно-истраживачку организацију која има подршку захваљујући европској комисији. Дужан сам да изразим захвалност баш Европској комисији која је подржала овакву идеју.
Такође и Републици Србији у износу од 20 милиона евра којих је уложено у сам објекат и његову опрему, и наравно Покрајинској влади. Посебна захвалност иде председници Владе за подршку и визију развоја института, а ми заиста видимо да оно што је „Биосенс“ као институт покренуо допринело је отварању нових института и улагању нових инвестиција.
Ово је нова ера науке у Србији која је сада у замаху.
Наравно, захвалио би се и свима осталима који су допринели развоју института, бившим и садашњим запосленима. Важно је напоменути да је ова зграда једна од најкомплекснијих технолошких објеката у Србији. Прва у Европи са овим антивибрационим решењима која су отпорна на вибрације и у том смислу желим да се захвалим и извођачима са којима смо имали прилику да радимо током последње две године. Моје лично мишљење је да је ова зграда ремек дело, како што се тиче естетике и функције, али пре свега опреме. Данас отварамо лаборатотије за врхунски рад у домену нано и микро електронике.“
Премијерка Ана Брнабић свечано је пресекла врпцу и истакла да је Србија показала да може да буде центар изврсности у дигиталној пољопривреди.
„За мене је данашњи дан један од оних дана који показује да се снови остварују и да вреди сањати велике снове. Мени се чини да од када сам део Владе Републике Србије, још од 2016. године да сам у великој мери живела причу „Биосенса“. Ово је на понос свих нас да имамо седиште једног европског центра изврсности ван ЕУ. Посебно што је то у области која је веома важна за будућност, а то је дигитална пољопривреда. То је нека синергија између технологије и пољопривреде, а нешто што је неопходно потребно у временима климатских промена и изазова како бисмо обезбедили да пољопривреда буде одржива и да даје боље резултате.
Да данас немамо овај институт наша пољопривреда, колико год квалитетну земљу да имамо, не би могла да буде конкурентна. Дакле, то што смо данас овде заједно показује да нисмо променили курс као Влада, већ смо наставили да верујемо у наше људе и у наше образовање, као и да верујемо да ми можемо да направимо једну иновацију која ће послужити целом свету. Ми можемо да се такмичимо и да побеђујемо у конкуренцији са најбољима, а то ће се показати тек у генерацијама које су пред нама.
Од те 2016. године смо много уложили да бисмо променили судбину Србије, а овај институт је само један део тога. Настављамо да правимо научно-технолошке паркове у Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу и ту се нећемо зауставити“, рекла је Брнабић.
Свечаном отварању присуствовала је и Европска комесарка за иновације, истраживање, културу, образовање и младе Марија Габријел која је истакла огромну захвалност јер присуствује једном овако револуционарном догађају и отварању јединственог здања у Србији. Она је такође истакла да ће “Биосенс” институт бити светло будућих истраживања не само у нашој земљи већ и на Балкану као и да верује да креација овог новог института демонстрира како различити европски научни механизми раде заједно и откривају нова дигитална решења.
За изградњу “Биосенс” института издвојено је 30 милиона еура од којих је половина новца донација Европске уније, а следећи корак у дигиталном развоју је изградња “Био4” института у Београду који представља мултидисциплинарни пројекат у ширем региону.
Преузмите андроид апликацију.
