Директорка Удружења „Жита Србије“ Сунчица Савовић изјавила је за Танјуг да се очекује род пшенице од три милиона тона, али и да располажемо рекордним залихама ове робе од преко 700.000 тона.
„Жетва пшенице је у пуном замаху и ако се овим темпом настави биће завршена за десетак дана. Очекујемо род од три милиона тона. Он јесте мањи од прошлогодишњег, али су приноси већи од петогодишњег просека. Принос се креће од 3,5 до осам тона по хектару, у зависности до региона, количине падавина и примењених агротехничких мера“, рекла је она.
Навела је да прелиминарне анализе показују како имамо добар квалитет зрна пшенице.
Савовићева је додала да је овогодишњи род јечма око 430.000 тона и да се жетва ове пољопривредне културе приводи крају у брдско-планинским подручјима Србије.
Оценила је да постоји изузетан проблем са складиштењем пшенице, јер у нову тржишну годину, која почиње 1. јула, улазимао са рекордним залихама прошлогодишње пшенице у силосома од око 700.000 тона.
„Осим тога, у силосима се налази не само 650.000 тона кукуруза који је на располагању за извоз наредних месеци, већ и по 340.000 тона за сваки месец колико нам је остало до краја сепембра. До почетка јуна успели смо да извеземо 1,1 милиона тона пшенице и брашна прерачунатог у зрно“, навела је Савовићева.
Додала је да су на толике залихе утицале квоте за извоз које је Влада Србије увела и проблеми са логистиком, односно недовољан број баржи на Дунаву, железничких вагона и камиона.
Директорка „Жита Србије“ оценила је да тромесечне квоте за извоз житарица које су недавно уведене неће драстично променити ствари због логистичких проблема.
Потврдила је да постоји тренд пада цена пшенице на светском па тако и на домаћем тржишту у последње две недеље.
„Прошле седмице су купци нудили аконтационе цене од 30 до 35 динара по килограму, односно са урачунатим ПДВ-ом од 34 до 37 динара. Од почека ове недеље цена је и даље у паду. Неколико година уназад је био обичај да се држава појави као купац пшенице преко Робних резерви од по неколико десетина хиљада тона и произвођачи су радо продавали, зато што је цена била нешто већа од трижишне“, рекла је Савовићева.
Нагласила је да би држава сада морала да откупљује по неколико стотина хиљада тона уколико жели да помогне да се силоси ослободе за нови род житарица.
Навела је да не постоје никакви разлози да се извоз ограничава, јер имамо довољно житарица за наше потребе.
Савовићева је навела да је слична ситуација и са билансима сунцокретовог уља, где такође постоје велике залихе, али и поптуна забрана извоза.
„Ове године нас очкује род од 735.000 тона сунцокрета, што је прерачунато у уље 350.000 тона. Влада је прошлог четвртка донела одлуку о прерасподели количиина, али само за количине које нису извезене у мају, што је око 1.700 тона. Србија троши од 80.000 до 100.000 тона годишње, а очекује нас добар род. Ми тренутно у уљарама имамо 40.000 до 45.000 тона уља, само два месеца пред нову жетву, а дозвола за извоз дата је смао у мају“, прецизирала је Савовићева.
Преузмите андроид апликацију.
