Почетна > Бизнис
Бизнис

Има ли апитуризам шансу у Србији?

Атрактивне дестинације за туристе у последње време постала су места богата кошницама и пчелама.
Фото: Unsplash/melissaaskew

То је довело до убрзаног развоја потпуно нове гране туризма, познате под именом апитуризам.

Бројна светска научна истраживања показала су да пчелари живе знатно дуже у односу на своје вршњаке који не бораве поред пчела, а о бенефитима меда и осталих пчелињих производа, као и о позитивном учинку пчела на људски организам, пишу многи часописи.

Реч апитуризам у корену има латинску реч апис, што значи пчела и у комбинацији са речи туризам означава дестинацију где људи могу на лицу места да се упознају са животом медоносних пчела, преноси Агропрес.

Ова грана туризма развија се и у Србији, а неки од најпознатијих апи центара су „Јасеница“ у Смедеревској Паланци и „Свилош“ на Фрушкој Гори, као и сеоска домаћинства у Доњој Драгињи код Приједора и Брђанима код Горњег Милановца.

Апитуризам настао је 2016. године у Словенији након што је влада ове земље, на предлог пчеларског савеза, прва усвојила стратегију интегрисања пчеларства и туризма.

Тренд се проширио широм света, па су апи-центри почели да се развијају у многим земљама од Хрватске, БиХ и Србије до Грчке и Америке.

На предлог Словеначког пчеларског савеза Генерална скупштина УН прогласила је 20. мај за Светски дан пчела који се широм планете обележава од 2018, а датум представља сећање на рођендан Антона Јанше, зачетника и учитеља модерног пчеларства из 18. века.

Апи-туризам доживео је процват у Србији и региону након избијања пандемије короне пре годину и по дана, када су људи почели да се окрећу природи и здравијем начину живота.

Под апитуризмом, објашњава Агропрес, подразумева се концепт путовања који се комбинује са упознавањем пчела и пчеларства, а за њега се највише одлучују викенд-туристи који желе одмор у природи и бег од градске гужве.

 

Преузмите андроид апликацију.