На самиту БРИКС-а одржаном у Јоханесбургу размотрене су глобалне тензије произашле из конфликта у Украјини, ескалације тензија у источној Азији, као и могући рат у афричкој регији Сахел након пуча у Нигеру, навео је Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане у анализи самита, указујући да је афрички континент тренутно дипломатско бојно поље између Запада, Кине и Русије.
ИФИМЕС истиче да Запад, Кина и Русија настоје да повећају свој утицај у Африци ради надметања за сировине и ресурсе.
У анализи под називом „Свет 2023: БРИКС – Самит де-доларизације“, ИФИМЕС наглашава да је на самиту од 22. до 24. августа, као и обично, била разматрана неопходност реформисања садашњег, према речима учесника, неправедног система, са посебним освртом на потребу за великим структурним реформама глобалног финансијског система којим доминирају САД.
БРИКС је постао форум за решавање критичних глобалних питања, као што су трговина, финансије, климатске промене и енергетска сигурност, као и смањење доминације Запада над економијама трећег света преко америчког долара, наводи се у анализи.
На претходним самитима тема је било јачање глобалног мира и сигурности, разбијање хегемоније Запада и стварање мултиполарног света, што је, како се указује у анализи, постала празна фраза након руске инвазије на Украјину.
Русија и Кина биле су активне у трансформацији групе у нови геополитички и економски блок, а Москви су сада више него икада потребни партнери и савезници за суочавање са западним економским санкцијама, истиче ИФИМЕС наводећи да је Кина ефикаснија у ширењу своје војне и политичке моћи по свету.
На овогодишњем самиту 43 државе изразиле су интересовање да се придруже БРИКС-у, а 23 државе затражиле су формално учлањење (Египат, Алжир, Аргентина, Бахреин, Бангладеш, Белорусија, Боливија, Куба, Етиопија, Хондурас, Индонезија, Иран, Казахстан, Кувајт, Мароко, Нигерија, Палестина, Саудијска Арабија, Сенегал, Тајланд, Уједињени Арапски Емирати, Венезуела и Вијетнам).
Истиче се да је Русија пожурила да подржи кандидатуру три од њених савезничких држава: Белорусију, Иран и Венезуелу, док је Бразил, према речима председника те земље Луиза Инасија Луле да Силве, позвао на фокусирање на јединство, а не на покушај супротстављања САД, Г7 и Г20.
Индија такође са забринутошћу гледа на пројекат проширења БРИКС-а, сматрајући га начином да се појача утицај Кине која има највећу економију у групи, наводи ИФИМЕС.
Због недостатка консензуса БРИКС је позвао само шест држава: Агентину, Египат, Етиопију, Иран, Уједињене Арапске Емирате (УАЕ) и Саудијску Арабију да се придруже, а њихово чланство ће започети од јануара 2024. године.
Три арапске државе – Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и Египат, које су постале чланице групе БРИКС, имају неколико економских и политичких разлога за чланство које може штетити њиховим традиционалним односима са САД, указује се у анализи.
Са политичког гледишта Саудијска Арабија и УАЕ желе да уравнотеже америчку моћ на Блиском истоку придруживањем БРИКС-у.
Кинески председник Си Ђинпинг описао је ширење БРИКС-а као „период преокрета и трансформације“ у свету.
Оцењује се да су реакције САД биле веома млаке, уз навођење изајве саветника Беле куће за националну безбедност Џејка Саливена да Вашингтон не види БРИКС као геополитичког конкурента САД и да ће Америка развијати односе са Бразилом, Индијом и Јужном Африком.
Турска је једна од земаља које су изразиле жељу да се придруже БРИКС-у, али још није поднела званичан захтев, а турски председник Реџеп Тајип Ердоган рекао је после избора у мају да Турска жели да буде блиска и Западу и Истоку.
Он је на тај начин демантовао све аналитичаре који су мислили да се Турска окренула према Истоку, указује ИФИМЕС, наводећи да нема сумње да земље БРИКС-а желе турско придруживање због географске позиције и политичке моћи Турске на међународној сцени.
С друге стреане, како се додаје у анализи, улазак Турске у БРИКС представљало би губитак за турску економију, јер су највећи економски партнери Турске ЕУ, САД и Велика Британија.
Очекује се да ће до 2040. године БРИКС имати више од 50 одсто глобалног БДП-а.
Група БРИКС настоји да створи нови светски монетарни поредак, који се ослања на локалне валуте, а не на амерички долар, а постоји тренд међу чланицама групе да доносе неке одлуке да би смањиле удео долара у глобалним трансакцијама и нанеле озбиљну штету најмоћнијој валути на свету, оцењује се у анализи.
Како се наводи, доминација америчког долара у глобалном финансијском систему велики је изазов за БРИКС да уведе сопствену валуту.
Унутар БРИКС-а постоји неравнотежа између Русије, исцрпљене украјинским ратом и под притиском санкција, и Кине и њене огромне економске моћи, указује ИФИМЕС, наводећи да постоје и сумње у кохезију и хармонију унутар групе, посебно између Индије и Кине, два историјска ривала.
Мало је вероватно да ће БРИКС уздрмати ток глобализације и америчке контроле према тренутном односу снага, али мора се признати да је то први озбиљан покушај у том смеру, закључује ИФИМЕС.
БРИКС је основан 2006. године, а чланице групације су Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка.
Zelenski: Ukrajina počinje pregovore o bezbednosnim garancijama sa Kanadom
Преузмите андроид апликацију.
