Друштвене мреже горе од панике опозиционих стратега и шачице студената блокадера – хитно окупљање испред суда у Новом Саду! Хитни позиви, приватне групе, Инстаграм – све са циљем да се организује нова блокада суда у Новом Саду. Аргумент? Наводно “одбрана правде”. А истина? Покушај насилног преузимања институција кроз емоционалну манипулацију и активистички терор над грађанима, који након више месеци терора само желе да се врате нормалном животу и раде у миру.
Током последњих недеља политичка сцена Србије суочава се са таласом вештачки изазваних тензија, опозиција и део студентских активиста (студенти блокадери) прибегавају методама које неодољиво подсећају на најцрње странице европске историје. Јер ако је неко некада прецизно дефинисао како се емоцијом манипулише да би се истина угушила – то су били нацистички министри пропаганде. И данас, гледамо како се исти обрасци пресликавају на друштвеним мрежама у Србији.
Управо та ексклузивност, то право да се само њихове емоције признају као валидне, а сви други проглашавају “службеним режимом”, подсећа на реторику нацистичке пропаганде. Гебелс је знао да емоција надилази чињеницу – па је зато стварао слике, митове, непријатеље. И опозиција данас то исто ради: ко не мисли као они, тај је непријатељ – Ко не скаче, тај је Ћаци! Ко не изађе на улицу – издајник. Ко поштује институције – саучесник. Као што је Гебелс стварао нову Немачку по мери Хитлерове партије, тако данас неки желе “нову Србију” по мери својих интерних гласања на пленумима и Зборовима и сигнала са друштвених мрежа.
Опозиција, која је последњих месеци свела политичко деловање на блокаде, вређање и физичке нападе на институције, сада покушава да направи нови корак: да преузме улогу судије.
Учестали позиви на блокаде судова, као што је онај данашњи у Новом Саду, указују да опозициони лидери не желе више само да утичу на правосуђе – већ да га потпуно суспендују. Управо по узору на Јозефа Гебелса, који је тврдио да „сто пута поновљена лаж постаје истина“, опозициони актери настоје да кроз хиперпродукцију емоционално обојених порука на мрежама – и мимо сваког рационалног оквира – представе свој политички неуспех као моралну победу.
Најновији позиви на окупљања долазе упркос јасном паду подршке у народу. Скуп у Зајечару, као и данашњи покушај окупљања у Београду, јасно су показали да је енергија „Пумпај“ кампање – испумпана. Грађани не желе да учествују у још једној покушаној „обојеној револуцији“ у Европи.
А историја нас учи да сваки пут када насилна политика, она која блокадама институција, живота, образовања, агресијом према грађанима који другачије мисле покуша да узме правду у своје руке, заврши у тоталитаризму. Повезивањем емоција са селективним чињеницама, опозиција и студенти блокадери стварају пропагандни наратив у којем су сви који им се супротставе „режимски људи“, док су они, и када нападају судове, школе, факултете, грађане на улици и полицију – само „неправедно третирани грађани“. Таква логика је опасна и чисто гебелсовска.
Изласком из сенке, и тражењем избора студенти блокадери само су признали да све што су радили од 3. новембра је заправо било у функцији смене легално изабране власти у Србији.
Подсетимо: исти ти студенти блокадери јајима и каменицама су гађали грађане Ниша само зато што имају другачије политичке ставове; напали су старију госпођу на током трајања једне од њихових блокада, јер је хтела дапређе Футошку улицу; насилно и зверски су насрнули на декана Патрика Дрида који је само хтео да оде на своје радно место, дислоцирајући му колено; недељама забрањују другим политичким партијама да се окупљају на јавним местима, агресивно нападајући акстивисте Српске напредне странке, само зато што им се политички и морални ставови не поклапају… та опозиција и мањина студената, позната као студенти блокадери месецима блокирају саобраћајнице широм земље, ометајући раднике, студенте и пензионере да дођу до својих дестинација. Случајеви гађања полицајаца јајима и брашном, малтретирање службених лица, као и организовани упади у школе, гађање директора гимназије и покушаји обуставе наставе представљају директан напад на основне слободе других грађана – под изговором борбе за сопствену.
Испумпана подршка и све очигледнији недостатак идеја и кадрова, изгледа, гурају опозицију и студенте блокадере у последњи покушај – да хаосом поврати нешто што је вољом народа већ изгубљено. Међутим, и грађани, и институције, и историја – памте. А они који покушавају да буду и судија, и извршитељ, и политички месија, морају да знају: Србија је својом независном политиком више пута рекла НЕ! И рећи ће поново.
Опозициони лидери, махом окупљени око истих актера већ годинама, покушавају сада преко студената блокадера да кроз емоцију и манипулацију пробуде ону врсту подршке коју су можда, на самом почетку протеста и имали – али која је данас, у светлу стварности, потпуно испумпана.
Студенти блокадери који су некада, на самом почетку можда и носили нешто аутентичног бунта, због чега су и сва четири оригинална захтева испуњена, данас, не маре за захтеве, не маре за првобитне идеје, данас желе да они одлучују, да преузму судску власт! Данас је све мање и мање грађана који доливају гориво у њихов „Пумпај“ резервоар.
Народ више не жели да буде пумпан емоцијама, страхом и лажним морализмом. Жели стабилност, одговорност и правду – али ону стварну, а не ону коју опозиција кроји уз блокаде, бачена јаја, каменице, емотивне пароле и врхунски одрађене кампање на којима би им и Гебелс позавидео.
Преузмите андроид апликацију.
