Хрватска парламентарна опозиција слаже се са председником Зораном Милановић да ако Загреб прихвати обуку украјинских војника, „доводи и сукоб на своју територију“.
Опозиција је данас успротивила могућности да украјински војници дођу на обуку у Хрватску и инсистирају на томе да ту мора постојати консензус на нивоу ЕУ и НАТО-а, да треба да их приме све државе чланице, а не да се, како кажу, Хрватска „гура у прве редове“.
Председник Одбора за обрану Франко Видовић из најутицајније СДП каже да му није јасно како то да министар спољних послова оде у иностранство, договори такав аранжман и онда га презентира као готов чин, без да се консултовао са председником државе, који је сукреатор спољне политике.
Он је рекао да је у првој реакцији био уверен да све државе чланице ЕУ и НАТО-а учествују у томе, међутим, после се ситуација искристалисала да у томе учествују четири или пет држава, које су круцијално заинтересоване за тај сукоб.
Ако би, каже, у пројект обуке украјинских војника улазила цела ЕУ и НАТО, а знамо да неће, онда бисмо о томе размислили и онда би наш одговор био потврдан.
“Међутим, у оваквом распореду снага ја нисам за то да Хрватска не води рачуна сама о себи. …“, рекао је Видовић, пренео је загребачки Вечерњи лист.
Председник Одбора за унутрашњу политику и националну сигурност Синиша Хајдаш Дончић (СДП) констатовао је да је Русија агресор и да Украјини треба помоћи, али кроз консензус и заједничку, јединствену политику свих чланица ЕУ и НАТО-а.
„О обучавању украјинских војника у Хрватској сазнали смо из страних медија Нема никакве потребе да поједине државе ЕУ искачу, јер ако је рат, рат је за све, а не само за Хрватску, Литванију или Естонију“, поручио је. Ако смо, каже, у заједничком савезу, онда сви треба једнако да партиципирају, а не да искачу из те приче.
„Ако су све државе прихватиле да се на њихову територију обучавају украјински војници, онда може и Хрватска. Али, морам рећи да је трагедија да ми о томе сазнајемо из страних медија. Зашто срљати као гуске у маглу, треба имати заједничку политику“, навео је Дончић.
Никола Грмоја (Мост) истакао је да треба помоћи Украјини, па ако треба и примити украјинске војнике на обуку, али ако то буде одлука на нивоу свих чланица ЕУ и НАТО-а.
„Не видим разлог да Хрватска у томе предњачи, али ми је јасно да суседне државе које су на посебан начин угрожене иду у том смеру. Без заједничке одлука ЕУ и НАТО-а, нема смисла да Хрватска буде прва“, рекао је.
Жељко Сачић (Хрватски суверенисти) напоменуо је да Украјини Хрватска шаље све што може и даје им моралну подршку, али да за омогућавање обуке њиховој војсци, која није чланица НАТО-а, на подручју Хрватске треба да буду испуњени уставни услови.
„Осим тога, хрватски народ треба да буде спреман на ризик да легална војна мета руских дронова буде тамо где би се обука одржавала. Руси су у рату с Украјином и имају право да се боре свуда против украјинске војске, па и у Хрватској и то није ратни злочин“, поручио је.
Стипо Млинарић (ДП) уверен је да премијер Андреј Пленковић за то неће имати двотрецинску већину у парламенту.
„Хрватска је туристичка земља и што нама треба да нам долазе украјински војници јер из тога произлази да смо ми страна у рату. Евентуално ми можемо послати своје официре у Украјину па нека тамо обучавају њихову војску. Не споримо је да треба помоћи украјинском народу, али доводити украјинску војску на своју територију, на то Русија неће гледати благонаклоно. Не морамо се ми баш, овако мали, гурати у прве редове“, закључио је Млинарић.
Šef diplomatije Madagaskar smenjen zbog glasanja protiv Rusije
Преузмите андроид апликацију.
