Више од трећине осмогодишње деце у Хрватској има прекомерну телесну масу или гојазност, показују подаци националног истраживања CroCOSI, док стручњаци упозоравају да узроци проблема нису само у навикама породице, већ и у ширем окружењу у којем деца одрастају.
Према подацима истраживања, 36,1 одсто осмогодишњака у Хрватској има прекомерну телесну масу или гојазност, док је код 15,4 одсто деце утврђена гојазност.
Удео деце са овим проблемом повећава се годинама – са 34,9 одсто у 2015. години, преко 35 одсто 2019. године, до 36,1 одсто након пандемије ковид 19, преноси Index.hr.
Хрватска се према уделу осмогодишњака са прекомерном телесном масом или гојазношћу налази међу земљама са највишим стопама у европском региону Светске здравствене организације, иза Кипра, Италије и Грчке.
Стручњаци упозоравају да родитељима није довољно само саветовати да деца треба здравије да се хране и више крећу.
Деца су свакодневно изложена јефтиним слаткишима, заслађеним пићима, пецивима и брзој храни, док су рекламе за такве производе присутне на телевизији и друштвеним мрежама. Истовремено, здрава храна је појединим породицама финансијски мање доступна, а многа насеља немају довољно безбедних и лако доступних простора за игру и физичку активност.
Подаци показују и разлике између дечака и девојчица. Гојазност има око 19 одсто осмогодишњих дечака, у поређењу са 12 одсто девојчица.
Разлике постоје и у односу на образовање родитеља. Код деце чији родитељи имају низак или средњи ниво образовања, гојазност је забележена код око 18 одсто деце, док је међу децом високообразованих родитеља тај удео око 11 одсто.
Стручњаци наводе да гојазност има и биолошку и генетску компоненту, али истичу да генетска предиспозиција сама по себи не одређује исход. На развој телесне масе значајно утичу исхрана, физичка активност и шире животно окружење.
Истраживања показују да осмогодишња деца у Хрватској током радних дана пред екранима у просеку проводе око 1,4 сата дневно, док викендом тај период расте на око 2,4 сата.
Додатни проблем представља недостатак спортске инфраструктуре. Бројне основне школе немају спортске дворане, док организована школска исхрана није доступна у свим средњим школама.
Флин: Вучић је сјајан лидер, а Србија најбрже растућа економија Европе
Преузмите андроид апликацију.
