Храна у Србији је скупа, скупља него у другим земљама, и ово је опште мишљење. Ко је крив за то, поставља се питање. Овим проблемом се позабавио и Републички завод за статистику (РЗС) у истраживању за потребе владе.
Они сугеришу да је храна већ скупа стигла у маркете. Како наводе, прехрамбена предузећа имају велике марже којима „пеглају” ниску ефикасност коју имају услед високих трошкова, подинвестираности и недовољно искоришћених капацитета.
За разлику од њих типични велики малопродајни субјекти прехрамбене робе заправо примењују стратегију пословања „ниска маржа – велики обрт”. Другим речима лопта скупоће је пребачена у двориште прехрамбене индустрије.
„Резултати истраживања указују на то да су инфлаторни притисци снажнији у производњи прехрамбених производа него у трговини на мало и да у највећој мери потичу од високих трошкова производње примарних пољопривредних производа, који иначе представљају основну сировину у прехрамбеној индустрији”, наводи се.
Према резултатима истраживања, на нивоу целе прехрамбене индустрије остварена је просечна стопа бруто марже од 54,1 одсто. У трговини на мало прехрамбеним производима просечна стопа бруто марже је 14,9 одсто. То значи да је у овој индустрији просечна стопа бруто марже 3,6 пута већа.
Бруто маржа је, иначе, директни профит који предузеће остварује за добро или услугу, односно разлика између продајне цене (без пореза на додату вредност) производа и његових трошкова производње. Због тога је позната и као профитна маржа.
Неке гране, које имају висок удео индиректних трошкова, имају и више бруто марже. На пример, највиша стопа бруто марже је у производњи пекарских производа и тестенине од 98,8 одсто коју управо карактерише висок удео индиректних трошкова.
Најнижа стопа бруто марже је у производњи млинских производа, скроба и скробних производа од 20,8 одсто, што је у складу с нижим уделом индиректних трошкова.
Cena plate po satu rada u Evropskoj uniji najviše porasla u Rumuniji i Mađarskoj
Преузмите андроид апликацију.
