Запањујуће је колико лако савремени трендови у сфери сексуалности могу да поткопају достојанство жена, чак и када се представљају као „оснажујући“.
Један од најновијих таквих примера је феномен зван хотwифинг – концепт који се можда на први поглед схвата као израз слободе и договорене отворене везе, али у својој суштини открива старо лице патријархата умотано у ново паковање.
Шта је заправо hotwifing?
У основи, реч је о договору у којем жена има сексуалне односе с другим мушкарцима уз знање и често присуство свог партнера. Мушкарац, с друге стране, остаје емоционално „веран“, док ужива у гледању или слушању тих искустава. Идеја потиче са апликације Wifey и врло брзо је прерасла у online тренд – нарочито међу хетеросексуалним мушкарцима – где жена постаје „сексуални трофеј“ који служи за испуњавање фантазија.
Да ли је то стварна сексуална слобода?
Заговорници овог тренда тврде да hotwifing може освежити везу и донети дозу узбуђења, али оно што забрињава јесте оквир из којег потиче: у већини случајева, сценарио је скројен према мушким жељама, док жена постаје објекат – средство за потврду мушке потентности, а не субјект сопствене жеље.
Сам назив „hotwife“ (дословно: „згодна супруга“) није безазлен – он имплицира да је женска сексуалност вредна само када је под мушком контролом и за мушко уживање. Уместо да жена буде субјекат сопствене еротске аутономије, она постаје алат за задовољење туђе фантазије. Није случајно што тренд ретко када носи обрнуте улоге – све је постављено кроз маскулину призму доминације и посматрања.
Сексуалност vs. спектакл
Оно што овај тренд чини опасним није сама пракса договорене отворене везе – која може бити здрав и функционалан део савремене сексуалности – већ његова сврха. У hotwifing-у, женско тело и искуство се претварају у представу, спектакл, нешто што је ту да потврди мушку пожељност и контролу.
Под плаштом сексуалне слободе крије се веома традиционална динамика – мушкарац контролише наратив, простор и интерпретацију. А жена? Она може „уживати“, али само док игра по правилима његовог сценарија.
Ако нешто делује као сексуална слобода, али служи да се потврди мушка моћ – онда то није слобода. То је нова форма старе контроле. А права сексуална равноправност не почиње са тиме ко коме „дозвољава“, већ са питањем: ко има моћ да бира за себе?
Преузмите андроид апликацију.
