Када су хормони у равнотежи наше физичко, али и психичко здравље је у равнотежи.
Хормон стреса постао је „кривац“ за многа обољења. Професор доктор Светлана Вујовић, директор Националног центра за инфертилитет и ендокринологију пола, члан Светског борда за гинеколошку ендокринологију, објашњава како дисбаланс полних хормона утиче на наше здравље.
Хормони имају велику улогу у функционисању нашег организма. Укључени су у рад метаболизма, црева, мозга, утичу на промене расположења, а одговорни су и за настанак срчаних, па чак и малигних болести.
На свим нашим крвним судовима постоје места на која делују полни хормони, што практично значи у целом организму.
Ако их нема довољно, почињу да трпе разни органи. Вештина је на време препознати када неки од хормона није добар, исправити их одмах и онда неће бити тегоба, рецимо, типичних за менопаузу или код мушкараца за инволутивни хипоандрогенизам, пад мушких хормона“, објашњава проф. др Светлана Вујовић.
У тим неким годинама и мушкарци и жене, ако се не лече, имају таласе врућине, гоје се, имају висок притисак, инфаркте, почињу да буду дементни, јавља се пракинсонизам и бројне болести које би се могле избећи.
„Уједно, ово је уштеда новца држави да се не плаћају силни лекови који нису потребни, али је још важније, да пацијенти живе достојанствено и квалитетно цео свој живот и да не осете тај прелазак од четрдесетих, на педесете, шездесете, већ да живе исто као са тридесет или четрдесет све време“, наглашава професорка.
Шта утиче на правилан рад хормона
На правилан рад хормона утиче комплетан живот, а пре свега генетика. Генетика је основа а на њу утичу стресори из спољашње средине и стил живота. Сви смо изложени стресорима.
„То је као да посматрате неку земљу која има своју одбрану и агресоре који нападају споља. Зато ми морамо да јачамо одбрану, а одбрана су сви ти хормони у нашем телу који ако су добри повећавају одбрану“, додаје проф. др Светлана Вујовић.
Поред тога веома је важно водити релативно нормалан живот. Одлазак на спавање на време је такође важан фактор, јер се до поноћи луче антистрес хормони, што чини као да смо примили инфузију благотворних хормона и ујутру се осећамо много боље.
„Друго, важно је осетити поглед, додир, дружити се и имати позитиван став, јер сви ми имамо више него што нам треба, а треба нам да знамо ко смо, да се крећемо и да имамо неке основне услове за комуникацију и живот. Све друго сами стварамо, и ако некоме нешто не одговара, треба то да промени“.
Када производимо хормон среће
Један сам хормон не може ништа да помогне ако нас уништава нешто друго, односно јаки стресори.
У том случају хормон среће се мање лучи јер је потиснут јаким, агресивним хормоном који га разара, а то су сви други који се луче у непријатним ситуацијама.
Како се изборити против њих? Прво, саветује професорка Вујовић, треба да сагледамо ситуацију која нам је непријатна, од оних најситнијих, па надаље, и да видимо колико сами можемо да урадимо да се одбранимо.
„Важна је осећајност, осећај за другог, љубав према другом, додир, поглед, дружење и то већ повећава наш осећај да можемо нешто добро да урадимо. А ако не можемо даље да се изборимо, ту су лекови којих се не треба плашити, јер ће нам помоћи да се у једном периоду изборимо са стресорима“, закључује проф. др Светлана Вујовић.
Tužan, ali istinit razlog zašto hrabre i nezavisne žene dugo ostaju slobodne
Преузмите андроид апликацију.
