Када хлеб избацимо из исхране, и генерално угљене хидрате, тело може да осети извесно олакшање, али с друге стране „вреба“ нас проблем.
Одлуку да избацимо хлеб из исхране обично доносимо у неколико случајева – неки су здравствене природе, а неки су у ствари само лична одлука о промени физичког изгледа. Када хлеб избацимо из исхране нутриционисти кажу да то може да доведе до различитих физиолошких и психолошких ефеката, укључујући потенцијални губитак тежине или промене нивоа шећера у крви.
Превише хлеба и пецива може да „затрпа црева“
Избацивање хлеба из исхране може да изазове различите реакције у организму, у зависности од тога колико је хлеб (генерално угљени хидрати) био заступљен у претходној исхрани, као и од општег здравственог стања човека. Гастроентеролози истичу да људи који једу превише хлеба и пецива, посебно од пшеничног брашна, на неки начин „затрпавају“ црева. А када избаце хлеб из исхране могу да искусе да се мање надимају, као и побољшану пробаву, док други могу да осете умор, главобољу или промене расположења. Конкретан утицај зависи од индивидуалних фактора, врсте хлеба који се елиминише и чиме се он као намирница замењује.
Већ годинама траје и примењује се тренд исхране са ниским уносом угљених хидрата, а хлеб је одавно „елиминисана“ намирница. А и тестенине су прецењене. Дијететичари наглашавају да без обзира да ли из исхране избацујете рафинисане, интегралне житарице или угљене хидрате уопште, ефекти могу значајно да варирају.
Како реагује тело када избацимо хлеб из исхране?
Када смањите унос угљених хидрата, прво што можете да приметите је колико се лакше осећате, лакше дишете, а и брже губите килограме. Међутим, избацивањем хлеба из исхране не губите масноће, већ воду. С друге стране, угљени хидрати су, како стручњаци подсећају, главни извор енергије потребне мозгу.
– Када се угљени хидрати складиште у телу у облику гликогена, сваки грам угљених хидрата складишти три до четири пута већу тежину у води. Дакле, чим смањите унос угљених хидрата и почнете да користите своје залихе гликогена, изгубићете значајну количину воде – објашњава дијететичар Мари Спано, члан Центра за нутриционистичке вежбе.
Дакле, губитак телесне масе, посебно у почетним данима избацивања хлеба из исхране, значи да је тело избубило воду, а не масноће јер хлеб садржи угљене хидрате који везују воду. Када смањимо унос угљених хидрата, тело губи и залихе гликогена, а самим тим и залихе воде која се везује за угљене хидрате (од 2 до 3 кг у првим данима).
Зашто се дешава да се човек осећа као да има грип када избаци хлеб из исхране?
– Угљени хидрати су главни извор енергије за мозак. Када особа смањи унос угљених хидрата, мозак ради на „испарења“, посебно када се залихе гликогена смањују и исцрпљују. На крају, када сав тај гликоген нестане, наше тело разграђује масти и користи мале фрагменте угљеника који се називају кетони. Резултат тог процеса су лош задах, сува уста, умор, слабост, вртоглавица, несаница, мучнина и магла у мозгу. У основи, осећате се као да имате грип. На крају се ваше тело прилагођава раду на кетоне, тако да се не осећате тако лоше, али они и даље нису уобичајен извор енергије за наше тело – објашњава Спано.
Ако избацимо хлеб из исхране треба га надокнадити интегралним житарицама како би спречили пад нивоа шећера у крви и жељу за храном
Рафинисани угљени хидрати су познати по томе што нагло подижу ниво шећера у крви само да би се он поново спустио. А недавно истраживање објављено у American Journal of Clinical Nutrition показује да ова „вожња ролеркостером“ активира центре зависности у мозгу, што доводи до накнадне жеље за храном.
– Међутим, избор интегралних житарица богатих влакнима може да спречи пад нивоа шећера у крви и спречи жељу за храном – истиче нутрициониста Alex Caspero, власник компаније Delicious Knowledge.
Врста житарица коју избацујемо из исхране такође прави велику разлику. На пример, студија из 2014. године објављена у часопису Plos ONE открила је да рафинисани угљени хидрати повећавају ниво масне киселине (палмитолеинске киселине) у телу, што повећава ризик од срчаних обољења и дијабетеса типа 2. У међувремену, према Аmerican Heart Association, интегралне житарице могу да побољшају ниво холестерола у крви и смање ризик од срчаних обољења, можданог удара, гојазности и дијабетеса типа 2. Што избор чини много јаснијим.
Цела зрна житарица су одличан извор гвожђа, магнезијума и витамина Б, и сви они су кључни за одржавање нивоа енергије, подсећа Спано и напомиње да многи људи већ имају мањак магнезијума.
– Поред тога, будући да су угљени хидрати важан извор горива за наше тело, све наше ћелије успоравају функцију без здраве залихе – упозорава Caspero.
Преузмите андроид апликацију.
