Зашто потреба да будете „свуда и у свему“ може да вас удаљи од вас самих?
Каријера, везе, породица, самоусавршавање, друштвени живот, тренинг и наравно — све то са осмехом. Савремена жена се одавно не пита да ли може да постигне све, већ се од ње очекује да то ради непрестано — без паузе, без грешке, без слабости. Али… да ли је то заиста одрживо?
Синдром хиперфункционалне жене – познат и као „жена која све држи под контролом“ – једно је од најмање препознатих психолошких оптерећења данашњице. Ипак, иза беспрекорног имиџа, често се крије тихо, али дубоко емотивно исцрпљивање.
Ко је хиперфункционална жена?
Не ради се о медицинској дијагнози, већ о психосоцијалном феномену. Овај образац понашања карактерише хронични унутрашњи притисак да се одговори на све улоге — и то савршено. Без помоћи. Без изговора. Без предаха.
У корену овог понашања обично леже:
Друштвена очекивања („морам све да стигнем“),
Лична уверења о вредности („ако не радим довољно, нисам довољно добра“),
Страх од конфликта или одбацивања.
Невидљиво трошење иза привидног успеха
Иако хиперфункционалност може да изгледа као снага, психолошки она често води ка:
Хроничном стресу и губитку унутрашњег мира,
Искривљеној слици о себи, где се лична вредност мери искључиво кроз постигнућа,
Немогућности да се ужива и одмори, чак и када има времена,
Паничном уверењу да „ако станем, све ће се срушити“.
Када је брига о себи луксуз — а не потреба
Жене које се налазе у овом обрасцу често не умеју да траже помоћ. Рањеност се доживљава као слабост, а потреба за одмором као неуспех. Ипак, психичка отпорност се не гради сталним исцрпљивањем, већ здравом равнотежом.
Та равнотежа подразумева да се поново повежете са собом, да редефинишете своје потребе — и, понекад, да потражите професионалну подршку.
Улога психотерапије
Индивидуална психотерапија може да пружи сигуран простор и време да:
Препознате своја лична „морам“ и како су она настала,
Поставите здраве границе без гриже савести,
Негујете самосаосећање, а не само продуктивност,
Преиспитате дефиницију успеха — на начин који вам више личи и мање вас троши.
На крају, успевати у свему није нужно предност — често је то само механизам преживљавања. Ослобађање од синдрома хиперфункционалности не долази из тога да радите више, већ из храбрости да урадите мање. Не зато што сте слаби, већ зато што сте људско биће.
Већи ризик од смрти вреба ако предуго или премало спавате: Ево колико сати је идеално
Преузмите андроид апликацију.
