Хималајски глечери могли би да изгубе до 80 одсто свог леда до 2100. године уколико температуре наставе да расту, наводи се у најновијем извештају Међународниог центра за интегрирани развој планина (ИЦИМОД).
У извештају, у коме се истражује утицај кливфганистана на западу до Мјанмара на истоку, наводи се да су се глечери у планинском ланцу Хинду Куша и Хималаја топили 65 одсто брже у 2010-има у односу на претходну деценију, што указује да више температуре већ имају утицај, преноси ЦНН.
Како се наводи лед и снег у том региону напајају 12 река које снабдевају слатком водом две милијарде људи у 16 земаља, укључујући Кину, Индију и Пакистан, а на крају ће превише воде довести до премало.
Иста група је 2019. објавила извештај у којем је утврђено да би чак и у најоптимистичнијем случају, где је просечно глобално загревање било ограничено на 1,5 степена изнад прединдустријских температура, регион изгубио најмање једну трећину својих глечера.
Ажурирани извјештај групе показује да су се те пројекције од тада погоршале, будући да се предвиђа да ће са загревањем од 1,5 до два степена, највиши планински регион на свету изгубити 30 до 50 одсто свог волумена до 2100. године.
Ако свет пређе три степена због загревања, глечери у Непалу и Бутану на источним Хималајима су у опасности да изгубе 75 одсто свог леда, а за само један степен више, то се креће и до 80 одсто, наводи се у извештају.
Светска метеоролошкаорганизација предвиђа се да ће годишња средња глобална температура близу површине за сваку годину између 2023. и 2027. бити између 1,1 степен и 1,8 степени Целзијуса виша од просека 1850-1900.
Око 240 милиона људи живи у региону Хинду Куш Хималаја, многе њихове културе датирају хиљадама година уназад, а још 1,65 милијарди живи низводно. Бројне високопланинске заједнице зависе од глацијалних вода за наводњавање усева и одржавање стоке, али убрзано отапање би преплавило обрадиво земљиште низводно праћено периодима суше, наводи се у извјештају.
Ерозија глацијалних падина повећава и вероватноћу од поплава, клизишта и лавина, повећавајући ризик за милионе људи који живе у планинским заједницама.
„За њих је ово дом, а њихова средства за живот углавном зависе од пољопривреде, сточарства, туризма и лековитог и ароматичног биља. Оно што смо схватили радећи ову процену је да су сви они врло, врло осјетљиви на мале промене климатских и криосферских услова у региону“, изјавила је једна од аутора извештаја, виши специјалиста за живот и миграције у ИЦИМОД-у Амина Махарјан.
Како се наводи угрожене су и јединствене биљне врсте, пре свега тропске и суптропске прашуме, умерене четинарске шуме и хладне пустиње.
Додаје се да је 14 врста лептира већ изумрло са брда Муре у Пакистану, док су ендемске врсте жаба међу најтеже погођеним климатским променама јер имају проблеме с размножавањем и развојне деформације.
Преузмите андроид апликацију.
