На данашњи дан, пре 26 година, догодио се напад на државну границу тадашње Савезне Републике Југославије. У првим редовима за одбрану државе и отаџбине, пронашли су се млади хероји, који су се борили са храброшћу и одлучношћу, дајући све за очување суверенитета и слободе своје домовине.
Поштоване породице наших палих и преминулих ратних другова. Ратни другови и ветерани из 53. Граничног батаљона, Легендарног Приштинског корпуса херојске 3. армије, носиоци одбране у НАТО агресији, на данашњи дан пре 26 година на наш најтужнији хришћански празник, Велики петак, агресор без војничке части и људских врлина извршио је напад на државну границу тадашње Савезне Републике Југославије са територије Републике Албаније преко Јуничких планина на шири реон караула Кошаре и Морина. Напад су извршиле здружене снаге агресора и то терористичка такозвана Ослободилачка војска Косова опремана и обучавана од стране НАТО инструктора у камповима за обуку широм Републике Албаније и делу земаља Европе, посебно Немачке, страни плаћеници такозвани “пси рата” и регуларна армија Републике Албаније. Нападом је кординирао и подржавао из ваздуха и са дистанце НАТО пакт”, истакао је за НС Уживо, Душко Шљиванчанин, пуковник у пензији, командант 53. граничног батаљона и председник Удружења ветерана 53. граничног батаљона и додао:
“Циљ напада агресора био је следећи, прво да се формира коридор ради убацивања наоружања и опреме терориста на правцу албанска караула Падеж, наша караула Кошаре, село Батуша, село Јуник, Јуничко Поље, Дечани и даље према Дреници. Други циљ и можда најважнији јесте да се такозвана терористича Ослободилачка војска Косова међународној и светској јавности прикаже као релевантан војни фактор способан да самостално изводи борбена дејства. Први и најтежи удар примили су војници на караули Кошаре и Морина из састава прве граничне чете 53. граничног батаљона”.
“Одлуком команданта са истуреног командног места Пришког корпуса у Ђаковици у борбу су уведене у том моменту расположиве снаге и то борбена група састава 5.батаљона војне полиције, три борбена оклопна возила из састава 52. артиљеријско ракетне бригаде из села Батуша које се налазила на дубинском обезбеђењу државне границе, вод за интервенцију из састава 53. граничног батаљона којим је командовао легендарни потпоручник Предраг Леовац и одељење минобацача 60мм са карауле генерал Павле Илић. Најтеже борбе вођене су у прва 3 дана, а најтежи и најкрвавији дан за припаднике батаљона био је наш најсветлији и најрадоснији хришћански празник Васкрс, тога дана царском небескоме приклонило се 8 припадника 53.граничног батаљона и испоставиће се да су та прва три дана била одлучујућа у одбрани државне границе. Припадници 53.граничног батаљона са ојачањима су зауставили агресора на државној граници нанели му губитке и створили услове за увођење у борбу 2. батаљона из састава 125.моторизоване бригаде а касније и делова 63. падобранске бригаде, делова 72. специјале бригаде и 52. батаљона војне полиције”, истакао је Шљиванчанин.
Битка у реону Карауле Кошаре завршена је 14. јуна потписивањем Кумановског споразума.
“У тој битци живот на олтар отаџбини положило је 108 припадника тадашње Војске Југославије и то из 53.граничног батаљона, 52.артиљеријско-ракетне бригаде ,125. моторизоване бригаде , 5. батаљона војне полиције , 63. падобранске и 72. специјалне бригаде. Нека је вечна слава нашим палим друговима.Нека је вечна слава нашим преминулим друговима од последица НАТО агресије. Завршетком битке у реону карауле Кошаре завршена је оружана али не и други облици агресије на Србију који и данас трају. Косово и Метохија су Србија. Живела Србија”, речи су пуковника.
Преузмите андроид апликацију.
