Директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Арно Гујон истакао је данас да су Срби који живе ван матице веома важан ресурс за државу и да су пројекти који се односе на очување културног идентитета Срба важни, јер учвршћују везе дијаспоре и матице.
Гујон је то рекао поводом конкурса за пројекте који се односе на очување културног идентитета Срба у региону, на који могу да се пријаве Срби који живе у другим државама Европе и света, који се се расписује данас.
Гујон је за РТС-а навео да је од сада пријављивање на конкурс упрошћено, ефикасније и да се сада уместо хрпе папира, слања документације поштом, која је знала и да се загуби или закасни, па потом ручне обраде тих предмета, све завршава уз помоћ неколико кликова.
„Један од првих задатака који сам себи дао када сам директор управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону је био тај да у потпуности то дигитализујемо и после шест месеци интезивног рада са својим сарадницима у томе смо успели“, наводи Гујон.
Како каже, општи циљ конкурса је подстицање стваралаштва и презентација културног стваралаштва припадника српског народа у иностранству и очување њиховог културног идентитета, у региону и дијаспори.
Поред очувања културног идентитета, истиче, важно је економско повезивање дијаспоре и матице и зато ће бити организовани пословни форуми за наше привреднике из расејања на којима би били представљени конкретни инвестициони пројекти.
„Ми желимо да наши људи у дијаспори који су успешни, који су привредници имају могућност да улажу свој новац у конкретне пројекте у Србији. Тренутно се развија много пројеката, пословна клима је добра, много боља него што је била и мислим да треба сада да искористимо ту прилику да понудимо нашим лудима конкретне пројекте“, објаснио је Гујон.
Навео је да ће зато у сарадњи са Привредном комором Србије бити организовани пословни форуми, на почетку у три државе – Немачкој, Швајцарској и Аустрији, а да ће, ако се то покаже као успешно, форуми бити проширени и на друге државе.
Говорећи о Косову и Метохији, истиче да организација „Солидарност за Косово и Метохију“ и даље ради иако је њему забрањен улазак у јужну српску покрајну.
„Овог лета смо уложили више од 133.000 евра у четири пољопривредна пројекта у сарадњи са Епархијом рашко-призренском и народним кухињама. У питању су пластеници, нови погон за производњу воћних сокова, проширивање постојећих фарми које смо изградили и финансирали претходних година“, навео је Гујон.
Он је истакао да људи на КиМ нису социјални случајеви већ вредни људи који желе да раде и да живе од свог рада, а не од хуманитарне помоћи, и желе да остану да живе на својим огњиштима.
