Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон изјавио је у интервјуу за француски медиј “Фронтијер” (Фронтиèрес) да данас у АП Косово и Метохија живи пет одсто Срба, а да су пре једног века Срби на тој територији чинили већину.
Излажући стварну слику живота православних Срба на КиМ, отворено и без улепшавања, Гујон је међународној јавности приближио кроз какве су таласе прогона, егзодуса и насиља прошли Срби у јужној српској покрајини, и са каквом се свакодневном стварношћу суочавају данас, саопштено је из његове Канцеларије.
Гујон наводи да су између 1999. и 2004. године Срби са КиМ доживели многе прогоне.
„Од 1999. године, више од 250.000 Срба било је приморано на егзодус под притиском Албанаца. Погроми 17. и 18. марта 2004. изазвали су бег додатних 10.000 људи и уништење 150 цркава и манастира. Данас, Срби чине око пет одсто становништва, што је око 100.000 људи, док су пре једног века били већински народ“, рекао је Гујон.
Он је навео да Срби сада живе у енклавама (једна улица, четврт, група кућа…) са једним упориштем на северу Косова око Митровице и да се последњих година репресија појачала са појачаним полицијским контролама, хапшењима и произвољним затварањима.
„Ја сам лично био заустављан без разлога од стране албанске полиције и забрањиван ми је улаз на територију иако сам водио редовну хуманитарну акцију од 2004. године. То није спречило моју организацију, Солидарност Косово, да настави са радом, али циљ такозваних косовских власти био је да прекину хуманитарну помоћ и још више изолују српско становништво”, рекао је Гујон.
Како је истакао, притисак на српску мањину се такође појачава на политичком и административном плану, са мерама које имају за циљ да прекину све везе са Београдом.
“Српске образовне и здравствене установе су угрожене, наставници и лекари који раде у овим институцијама су под сталним притиском, а ограничења су постављена на финансијска средства која долазе из Србије. Овим званичним репресијама треба додати и прогоне од стране албанског становништва које делује некажњено“, рекао је Гујон.
Он каже да преостали Срби живе под сталном претњом прогона и насиља и да многе породице свакодневно трпе понижења, нападе, вишеструке провале, па чак и покушаје тровања, што је, каже, и он сам видео.
„У више наврата, српске куће су паљене, школе и богомоље вандализоване. Понекад, Албанци пролазе колима и испаљују рафале из аутоматског оружја на пролазнике. Деца која су се играла на обали реке, мало даље од своје енклаве, убијена су пре неколико година. Упркос њиховој вољи да остану на земљи својих предака, ови хришћани морају да се суоче са све већим непријатељством и изолацијом која им чак омета приступ основним услугама, запослењу и безбедности“, наглашава Гујон.
У интервјуу за француски медиј, наводи и то да АП КиМ наставља да губи своје хришћанско наслеђе и да су од 1.000 православних верских објеката сада многи уништени или оскрнављени попут манастира Свети Архангел у Призрену и Богородице Љевишке, која је уписана на УНЕСКО-ов списак светске баштине.
На истом списку су, додаје, Грачаница и Пећка патријаршија, који су данас под сталним наџором како би се избегло њихово уништење.
Арно Гујон указује да је етничко чишћења Срба са Косова и Метохије разлог због ког је одлучио да 2004. године оснује организацију „Солидарност Косово“, управо у време антисрпских погрома и на тај начин помогне.
„Српска влада је успела да одржи одређене цивилне структуре: болнице, школе, социјалну помоћ. Међутим, ове установе су сада директно нападнуте од стране албанске полиције на Косову и Метохији. Центри за социјалну помоћ су затворени, болнице претресане. Албанци на Косову сматрају ове институције илегалним, иако оне постоје одувек. Наравно, то нас не зауставља и настављамо да пружамо подршку“, наводи он.
На питање новинара недељника “Фронтијер” да ли сматра да би једног дана било могуће да се Косово и Метохија врате Србији, Гујон одговара да би то било спасоносно.
„Говоримо о питању опстанка за целу заједницу која је на ивици искорењивања. Што се тиче будућности, Београд ће, наравно, наставити да подржава своје становништво и неће одустати од повратка свог суверенитета над колевком своје цивилизације. А последњих година видимо колико се ствари на међународној сцени могу брзо променити“, закључује Гујон.
Преузмите андроид апликацију.
