Директор Канцеларије за јавну и култрну дипломатију Арно Гујон поручио је поводом 26. годишњице почетка НАТО бомбардовања и његовог приказивања у светским медијима, да је био задивљен како се тада српски народ, неправедно сатанизован, одупро нападу целог света.

Гујон у ауторском тексту наводи да је његово солидарисање са српским народом у почетку био инстиктиван занос и полет, а затим је попримило прави облик.
„Био сам задивљен како се један народ одупро нападу целог света удруженог против њега и како је покушао да сачува све што се спасити може, почев од мостова у Београду до енклава на Косову. Била је то борба Давида против Голијата. После 78 дана бомбардовања и 38.0000 ратних операција српски народ је, не поклекнувши стајао усправно“, истакао је Гујон, саопштила је Канцеларија за јавну и култрну дипломатију.
Он је навео да је тада био млад, али довољно свестан да разуме каква је неправда нанета српском народу. Рат који је НАТО водио против Србије показао је колико је моћ пропаганде снажна и како истина може бити искривљена зарад геополитичких циљева, истакао је.
Гујон у тексту под називом „Како је српски народ неправедно сатанизован“ наводи да су медији на Западу непрекидно преносили црно-белу слику сукоба и да је Србима била додељена улога злочинаца, без права на одбрану, без гласа који би могао да објасни другу страну приче.
Истиче и да је поражавајуће то што је цела једна нација била представљена као непријатељ, а “испирање мозга” су спроводили и политичари и медији.
„Њихов циљ је био да убеде јавно мњење у “потребу” да се поведе рат као и у “хуманитарни” карактер тог рата. Како се ратом може чинити добро? Одговор су пронашле западне “рекламне агенције”: убијањем ђавола учинићемо добро дело. Тако је започело сатанизовање српског народа, а за њим је уследило “добро” и “праведно” бомбардовање.
Измишљен је фамозни план “потковица” наводно смишљен покушај “етничког чишћења” који се на крају испоставио као грдна новинска смицалица, каже Гујон.
Најозбиљнији медији су, како подсећа, говорили да су Срби отели или поубијали 500.000 “Косовара албанског порекла дораслих за пушку и борбу”.
„При самом помињању Срба, политичари су се утркивали у грдњама и у осудама, чак се и у Ле Монду најугледнијем француском дневном листу могло прочитати да “истребљење које се спроводи на Косову подсећа на време Џингис Кана”, наводи Гујон.
Сатанизовањем српског народа у целини и тврдњама да је зао по природи, оживљавао се институционални расизам какав није виђен у Европи након Другог светског рата, навео је он и додао да су се и на радију, како каже могле чути и тврдње Бернард Хенри Левија да „српски народ треба ослободити од Милошевића и од њега самог”.
„Неколико француских интелектуалаца је покушало да изнесе другачије мишљење, али су их одмах учуткивали. Ако су били с левице проглашавани су за стаљинисте, а десничаре су звали фашистима“, навео је.
Познати француски професор Режис Дебре провео је током бомбардовања недељу дана на Косову. По повратку у Француску написао је два чланка, желећи да објасни колико је бомбардовање погоршало тамошњу ситуацију и подстакло на необуздано насиље. Изнео је став да називати српски народ “колективно злочиначким” није достојно једног демократе, а већ сутрадан, пише Гујон, био је изопштен из јавног живота, сматрано је да је неко ко пориче геноцид.
„Провлачили су га по блату, називали издајником и присиљавали га да умукне. Нигде није било места за расправу и дисидентску мисао. Иако сам био премлад, извукао сам поруку из тог рата и начина на који је приказиван у медијима“, закључује Арно.
Он каже да је пробој кроз медијски мрак био је мукотрпан процес.
„Сећам се првог документарног филма који смо приказали на француској телевизији о животу Срба на Косову. То је био тренутак када су многи Французи први пут чули другу страну приче. Неки су били шокирани јер су схватили да су годинама обмањивани“, навео је Гујон.
Vučić sa Oreškinom o saradnji i jačanju odnosa Srbije i Rusije
Преузмите андроид апликацију.