Дигитализација је изузетно важна да бисмо у сваком тренутку знали не само где нам се налазе материјална добра и лекови него и шта ко ради у здравству, а крајње је време да Министарство здравља и Републички фонд за здравствено осигурање почну заједно да раде на томе, изјавила је данас министарка здравља Даница Грујичић и додала да ће држава бити ригорозна када је реч о контроли трошења средстава у здравству.
„Задатак Министарства здравља јесу нормативи, да би се тачно пратило колико ко и како ради. Ми морамо имати јединствен електронски систем и јединствен е-картон у коме ће бити сви подаци о пацијентима“, рекла је она новинарима у паузи конференције коју је организовало Министарство финансија, а на којој се са директорима домова здравља у Србији разговарало о дигитализацији у финансирању здравствене заштите.
Додала је да заштита података пацијената мора да буде савршена и да приступ подацима могу да имају само они лекари који непосредно учествују у лечењу пацијената и навела да се планира увођење бар кодова, што би према њеним речима требало да се имплементира у наредних годину дана.
Када је реч о уштедама у здравству, нагласила је да све здравствене установе морају да схвате да је неопходно да поштују правила која је прописала држава, да морају да попуњавају обрацсе онако како је речено и да њихова рачуноводства морају да се прилагоде томе јер је то једини начин да уштедимо
“ Уштеђени новац, као што је рекао и министар финансија Синиша Мали, ми нећемо враћати али ћемо га користити за младе стоматологе, медицину рада, враћање психолога у домове здравља, као и да се они који нису завршили медицину али учествују у лечењу људи, као што су рецимо логопеди, признају као здравствени радници“, рекла је Грујичић.
Истакла је да ће држава бити ригорозна када је реч о контроли трошења средстава где су, према њеним речина, најодговорнији директори.
Директорка Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) Сања Радојевић Шкодрић која је такође учествовала у раду конференције оценила је да су ово прве реформе у здравственој заштити које се спроводе од када Фонд постоји.
Према њеним речима дигитализацији су претходиле припремне фазе током којих су уведене централизоване јавне набавке, да је после тога уведено праћење залиха па здравствене установе на крају сваког месеца РФЗО приказују стање залиха.
“ Ту се нећемо зауставити и идемо ка томе да на дневном нивоу знамо тачан утрошак по пацијенту и санитета и лекова“, рекла је новинарима Радојевић Шкодрић.
Истакла је да се сада кроз САП систем јасно види које установе нису приказивале податке.
„Данас прозване установе, њих 44, које нису желеле да прикажу залихе добиле су рок од месец дана да дају образложења зашто то нису урадиле а након тога ћемо видети шта ће се дешавати са њима“, рекла је директорка РФЗО.
Додала је да није реч само о залихама, већ и о нетачним подацима о утрошку средстава на месечном нивоу, па има нелогичних података према којима су установе истог капацитета, истог броја пацијената и истих терапија које су примењене, приказале вишемилионске разлике у трошењу средстава.
Радојевић Шкодрић је најавила да је циљ даље дигитализације да 2024. године извештавање о утрошку буде на дневном нивоу, као што је сада на месечном.
Da li znate koje namirnice ne smete nikada da pogrevate u mikrotalasnoj?
Преузмите андроид апликацију.
