Грчка, која се суочава са до сада најмањим бројем рођених у 2022. години, планира да потроши 20 милијарди евра до 2035. године за подизање наталитета.
Како је пренела агенција Ројтерс, према најави грчке министарке за социјалну кохезију и породицу Софије Закараки, олакшице за подизање наталитета обухватиће подстицаје који укључују исплате у кешу и пореске олакшице.
Грчка тренутно троши око милијарду евра годишње на мере пронаталитета, али је њихов ефекат, као и у осталим европским земљама, мали.
Са 1,3 одсто стопе природног прираштаја, Грчка је међу европским земљама са најнижом стопом фертилитета, и далеко испод 2,5 одсто процената, колико је потребно за раст популације.
Економска предвиђања указују да ће проценат радне снаге у Грчкој до 2100. године пасти за 50 одсто.
Премијер Киријакос Мицотакис је демографску кризу у земљи означио као „националну претњу“.
„Статистика и модели предвиђања су непорециви, али ми сви морамо дати додатне напоре да их превазиђемо“, казала је министарка за породицу и социјалну кохезију Софија Закараки.
Такозвани Национални демографски акциони план, на коме се радило месецима, званично је представљен ове недеље.
Стопа рађања у Грчкој је годинама уназад у паду, на шта је утицај имала деценију дуга економска криза која је почела у 2009. години, као и масовна имиграција Грка, и промена понашања младих.
Демографски експерти и владини званичници су изразили скептицизам о томе колико ће план за подизање наталитета успети да преокрене тренд.
Преузмите андроид апликацију.
