Коначно је дошао крај.
View this post on Instagram
Доктор. Реч настала од латинског „docere“, што значи учити, поучавати, обучавати, па је разумљиво зашто је у старом Риму значила „учитељ“. У средњем веку, на високим школама и универзитетима, значење речи „доктор“ прешло је у највише звање у науци, што та реч и данас значи. Ипак, реч „доктор“, као лична именица, означава и једног човека.
Валентино Роси бави се мотоциклизмом као „Доктор“ дугих 25 година. У почетку, можда препотентно под таквим надимком, али након свих успеха које је остварио – дефинитивно не. У претходном тексту постављено је питање – када је право време за његову пензију?
Валентино је на ванредној конференцији за медије одлучио да одговори баш на то, а време за пензију је крај ове сезоне. Најстарији активни МотоГП возач решио је да је ове сезоне време да одвози своје последње кругове у шампионату и паркира мотоцикл.
Колико год је било очекивано да човек од 42 године напусти МотоГП шампионат, када је Роси у питању, та одлука изазива неверицу.
Safe to say, @ValeYellow46 will be missed 💚💛#AustrianGP | #MotoGP
pic.twitter.com/uVFVulKZhy— The Race (@wearetherace) August 15, 2021
Роси се професионално бави тркама двоточкаша од 1996. године. Актуелни шампион МотоГП категорије Ђоан Мир рођен је 1997, а тренутни лидер овосезонског шампионата Фабио Квартараро рођен је 1999. године.
Њих двојица, као и многи други, не знају како то изгледа МотоГП без броја 46. Када су погледали своју прву Велику награду, био је ту, сада када су је освојили, или се боре за титулу, он је још увек ту, са њима на стази.
Победили су га, бржи су, али још увек им је идол.
„Тешко је поверовати (да иде у пензију), знате, већ је био двоструки шампион када сам се ја тек родио. Легенда је, још увек је мој идол, просто немам речи којима бих га описао“, рекао је Квартараро, који га је заменио у фабричкој екипи Јамахе.
„Када причате о мотоциклима са неким ко не зна ништа о њима, он зна само за Валентина Росија, а то значи нешто“, каже Жоан Зарко.
„Привилегован сам што сам могао да се тркам уз њега… Биће веома тешко „поновити Валентина Росија“ још једном у историји овог спорта“, био је коментар шампиона Ђоана Мира.
„Валентино. Више од иконе, више од легенде. На крају крајева, он је мој идол, референтна тачка од кад сам имао три, четири године“, речи су Маверика Вињалеса, доскорашњег тимског колеге „Доктора“.
Када су коментари ривала са стазе овакви, сви остали су сувишни.
Ипак, ниједан спортиста не би био ту где јесте без навијача. У претходном тексту, поредио сам Росија са Месијем и Роналдом, али то није то. Фудбал је био веома гледан спорт и пре те двојице, док је МотоГП добио потпуно нови живот доласком Росија.
Брзо је скренуо пажњу на себе. Две титуле у нижим категоријама, долазак у МотоГП и титула у првој сезони. Тада је он био заштитно лице Репсол Хонде. Убрзо се прешло са агрегата од 500 кубних центиметара, на оне од 1000, а он је наставио да осваја титуле.
#Rossi ha collezionato 7 vittorie consecutive nel 2002. Quale di questi successi vi è rimasto in mente? #SkyMotori pic.twitter.com/FbbTcJRByh
— Sky Sport MotoGP (@SkySportMotoGP) December 10, 2014
Деловало је да је непобедив, јер је у том моменту тако и било.
Његов сународник и ривал Макс Биађи сматрао је да резултати нису до Росија, већ до Хонде. Представници Хонде су се у неким наступима служили истом логиком, што је Валентину јако засметало. Крајем те 2003. године одлучио је да не трпи такве коментаре и потписао је за Хондиног ривала – Јамаху. Дотадашњи возач Јамахе, Биађи, прешао је у редове Хонде.
Исход је био исти, Роси је поново био шампион, мотоцикл који вози био је дословно само превозно средство.
Такав сценарио засигурно ће повећати нечији углед, а помаже што је поред те, у МотоГП освојио још шест титула.
Увек га је било лако уочити – специфична кацига, жути број, жуте рукавице и чизме. Цела Италија била је на ногама, није их било брига што домаћи Дукати не може „да се састави“.
Створен је култ личности.
Али није то политика, већ спорт. Не постоје кампање, не постоје уцене. Навијачи немају корист, подржавају вас јер то искрено желе, поштују вас јер заслужујете, свака емоција је искрена, јер не постоји други разлог да до ње дође.
Један клише је и та италијанска романтика која дефинитивно постоји. Није их срамота, а често и обожавају да буду страствени због било чега, а нарочито спорта. Муђело је због такве атмосфере добио епитет „светског првенства“, најважније трке у МотоГП календару.
„Доктор“, на латинском „учитељ“, живи и ту улогу. Његова „ВР46“ академија возача највећи је „произвођач“ италијанских талената на два точка. Тренутно од 22 МотоГП возача, чак четири су производ Росијеве академије. Бањаја, Морбидели и Бастијанини у „краљевску“ класу стигли су као шампиони Мото2 категорије, тако да није реч о момцима који „попуњавају број“. Наредне сезоне број возача на које је Валентино имао директан утицај биће још већи, јер ће заједно са Дукатијем Италијан оформити свој МотоГП тим.
Very emotional day for us! Proud of you 💛 pic.twitter.com/m4yYxI0k0U
— VR46 Riders Academy (@VRRidersAcademy) August 5, 2021
Патетично или не, један Роси ће се тешко поновити. Није ствар у резултатима, Ђакомо Агостини је освојио 15 титула, нешто што је можда и потпуно недостижно. Марк Маркез није далеко, за разлику од Росија, због броја 93 цела Шпанија је на ногама.
Они који су гледали и који познају МотоГП без жутог броја 46 већ су премашили тридесету, а већина има и децу. Ако желите да вам неко преприча читаву еру која је претходила Росију, можда ћете морати да се обратите особи са унуцима. Толико дуго се овај човек бави мотоциклизмом.
Ипак, свему дође крај.
Валентино се од наредне сезоне више неће тркати на мотоциклу.
Решио је да му је доста, постигао је све.
Највећи успех уз титуле му је, како сам каже, то што су људи због њега активније почели да прате мотоциклизам.
Следеће сезоне намерава да се такмичи у аутомобилистичким тркама, још не зна где, али сигуран је да ће тако бити.
„Ја сам тркач, за цео живот.“
– Валентино Роси
Grazie Vale!
Аутор: Лазар Савић
View this post on Instagram
Преузмите андроид апликацију.
