Када је Нови Сад, давних дана, начинио тек први корак ка своме, данас већ заслуженом статусу, ова установа представљала је преседан у културном смислу тадашњег времена.
Како наш град некада није био толико развијен као данас, те се за разлику од савременог, старо доба није бавило децентрализацијом културе, сви битни историјски догађаји почињали су и завршавали су се у најужем центру града, у Дунавској улици.
На адреси Дунавска 1 налази се велика угаона кућа, “изникла“ још крајем 18. века. Када је настала ова велелепна грађевина, на почетку се није ни слутило колико ће постати битна за новосадску културу и уопште, очување идентитета целокупног српског народа.
Објекат су првих неколико деценија постојања красили класицистички елемнти градње, док је мало пре него што је проглашена библиотеком у потпуности обновљена у романтичарском стилу.
Иако, “кућа на лакат“, на самом почетку није била планирана за културно бреме ношења звања које јој је додељено, дух који је владао унутар ове грађевине одувек је био некако уско повезан са књижевношћу, описмењавањем и читањем.
Тако је 1870. на том месту, од стране Јована Суботића, основана штампарија у којој се издавао чувени лист “Народ“, али је петнаестак година касније овај простор ипак претворен у Српску читаоницу.
Како је намена прилично слична, уједињењем са библиотеком “Ђура Даничић“, рејонским библиотекама града и позајмним одељењем библиотеке Матице српске, од Читаонице је 1958. године настала Градска библиотека са, мање-више, истим начином деловања који има и данас.
Историјске личности које су у журби протутњале ходницима “куће на ћошку“, оставиле су изузетан траг на оно што за Новосађане представља ова институција.
У једном моменту на челу Читаонице, односно установе која је претходила Библиотеци, налазио се Светозар Милетић, а као главни секретар радио је нико други до Чика Јове Змаја.
Поседује фонд од око 550.000 књига што је чини једном од највећих јавних библиотека у држави и централном библиотеком у јужнобачком округу.
Поред основних функција које врши, значјана је због веома разноврсног културног програма који нуди. У њеним просторијама често се организују књижевне вечери, трибине, промоције књига, предавања, изложбе, разне радионице, манифестације итд…
Важи за једног од најцењенијих новосадских издавача, а посебну пажњу обраћа на поштовање традиције, завичајно стваралаштво и дела из културне историје Новог Сада. Зато ни не чуди што је проглашена за културни споменик који се налази под заштитом Града.
Иако је садржај који можемо наћи на старим библиотекарским полицама у принципу окренут ка класицима и прошлости, Градска библиотека редовно набавља недељну, полумесечну и месечну периодику, а свакодневно и 6 наслова из дневне штампе.
У њу се годишње учлани преко 26.000 корисника, што је једна од прилично охрабрујућих информација с обзиром на дигитално време у коме живимо.
Обим њеног рада толико је проширен да се у склопу Библиотеке налази читава мрежа од 28 градских и приградских огранака.
Иако најстарија културна установа која највише пажње и значаја приноси очувању идентитета и традиције, Библиотека ипак свакодневно живи са нама, прати трендове и развија се како би опстала и задржала свој статус међу људима.
Нове технологије донеле су и нове могућности, те се данас статус одређене књиге може проверити и online.
Ипак, они прави заљубљеници у књигу и даље највише воле да дођу у позајмни део Градске библиотеке у Дунавској улици, шетају кроз редове високих књишких полица и сатима бирају дело које би могло да им привуче довољно пажње.
Преузмите андроид апликацију.
