У последњем кварталу 2022. код привреде супротно – раст задуживања 14 процената. Разлог је потреба за обртним средствима. Ако нешто показује да је криза закуцала на врата онда је то свакако податак да су грађани све мање заинтересовани за банкарске зајмове. Бар према подацима из последњег квартала 2022.
Према анкети о кредитној активности банака грађани су узели 60 одсто мање кредита него пре годину дана.
Банкари очекују даљи пад и у првом кварталу 2023, али у мањој мери. Тражња становништва је смањена за најзаступљенијим категоријама кредита становништву. То су динарски готовински кредити, укључујући и зајмове за рефинансирање. Као и девизно индексирани стамбени кредити.
Разлог су раст цена некретнина, али и каматних стопа.
Представници банака наводе да су повећане каматне марже током последњег квартала и код динарских и код девизно индексираних кредита.
Такође, пооштрени су захтеви у погледу средстава обезбеђења. С друге стране, остали услови кредита становништву (максимална рочност, максималан износ, као учешће и вредност хипотеке) нису мењани.
Нису мењане ни провизије и накнаде, након што су их претходно банке смањиле под утицајем мера Народне банке Србије (НБС). Којима су ограничене цене основног пакета платног рачуна. Као и смањене накнаде за платне услуге код банака које су их претходно неоправдано повећале.
На пооштравање кредитних стандарда привреди првенствено су утицали повећани трошкови извора финансирања (што је у складу са ефектима заоштравања монетарне политике НБС и Европске централне банке). Затим и неизвесност у погледу опште економске ситуације. Што се одразило и на смањену спремност за преузимање ризика. Поред тога, поједине банке су навеле и то да су проблематична потраживања, квалитет захтеваног обезбеђења. Као и смањење конкуренције у банкарском сектору услед спајања банака, деловали на пооштравање стандарда.
Vlahović: Centralna tema Foruma biće težnja za održivom ekonomijom
Преузмите андроид апликацију.
