Горска служба спасавања (ГСС) Србије је добровољна и непрофитна организација чији је основни циљ помоћ и спасавање у неприступачним планинским и урбаним условима. Спасити људски живот, помоћи човеку у невољи основни је задатак ГСС-а.
Законом о ванредним ситуацијама, Горска служба спасавања Србије је уврштена у чиниоце заштите и спасавања у Србији и дефинисана као стратешки партнер Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије за извођење спасавања на неприступачним теренима. Начелник Горске службе спасавања Србије је члан Републичког штаба за ванредне ситуације.
ГСС Србије је члан међународне спасилачке организације за површинско спасавање – IKAR CISA (Internationale Kommission fur Alpines Rettungswesen – Commision Internationale de Sauvetage Alpin), као и међународне спасилачке организације за спасавање у подземљу – ECRA (European Cave Rescue Associaton), и свој рад усаглашава са препорукама ових организација.
Горска служба спасавања ове године обележава 70 година постојања
Горска служба спасавања настала је 1952. године. Ова организација има укупно 1200 чланова, али сваке године у септембру и октобру лиценцу овери од 250 до 350 људи. Тај број варира, али у просеку је 300 активних спасилаца.
Од 2017. године жене су активно почеле да се укључују у ову организацију. Тренутно у ГСС-у је 35 жена са лиценцом. Интересовање за ГСС међу женама је све веће.
Основни циљеви Горске службе спасавања Србије су:
- Спречавање несрећа, спасавање и пружање прве помоћи унесрећенима на неприступачним теренима и успостављање и одржавање система спасавања:
- на планинама и у природи;
- на скијашким теренима;
- у спелеолошким објектима;
- у алпинистичким условима (спасавање из стене, снега и леда);
- у урбаним условима.
- на брзим водама
- Спасавање и пружање прве помоћи и у другим случајевима, код којих при спасавању треба примењивати посебно стручно знање и употребити техничку опрему за спасавање у планинама, а нарочито за време елементарних непогода и природних катастрофа.
Горска служба спасавања Србије је дужна да у току извођења својих делатности води рачуна о заштити природе, планинских и других објеката којима се служе људи у планинама.
Структурална подела ГСС Србије
- Управни одбор
- Имају управну функцију са циљем надзора ИО, стручних комисија и станица.
- Извршни одбор
- имају извршну функцију у спровођењу интерних и екстерних обавеза.
- Стручне комисије
- имају за циљ да покрију области деловања ГСС Србије и сходно томе расподеле обавезе и посао који је неопходан за успешну реализију сваког домена
Веће части - тело које се бави преступима чланова ГСС Србије и правовременим санкционисањем у случају кршења Статута или других правних аката.
- Станице
територијални огранци који су формирани на основу потребе за деловањем у одређеном региону. Станицу представља начелник, а свака броји минимум 5 активних чланова, од којих минимум један мора бити медицинар и један члан техничког тима. Формирање станица има за циљ да осамостали чланство у том делу земље, али са константним усаглашавањем по питањима које су везане за развој и униформисаност Службе.
Чланови (Приправник/Млађи спасилац/Спасилац)
Приправник је сваки полазник који је успешно завршио први модул обуке и самим тим постао члан Горске службе спасавања Србије. Након првог модула приправник може да одабере домен у којем жели да се усавршава и даље напредује у служби, до стицања звања спасилац. Приправник може одабрати да након завршеног првог модула обуке не настави са даљим обукама. Као члан ГСС-а, приправник може да учествује у свим не-спасилачким активностима.
Млађи спасилац је сваки приправник који је завршио све неопходне модуле (обуке) и тиме употпунио своје знање у једном или више домена.
По завршетку напредних или специјалистичких курсева у организацији ГСС-а и дугогодишњем активном ангажовању у служби, стиче се звање Спасилац.
Из прича садашњих спасилаца може се закључити да је у њиховом послу најбитније поверење и безбедност колега. Јако је битно да спасилац буде безбедан и да ако се неком нешто деси то јесте лоше, али да ако се спасиоцу нешто деси на терену – то је онда катастрофа.
Торба са опремом им је увек спремна. Носе је са собом и на славе и на дечје рођендане. Никада се не зна када ће некоме бити потребни и када ће морати у акцију. Интересантно је да готово сви чланови ГСС-а имају надимке. Па се у разговору са њима чује како су актери неког спасавања били Деда, Црвенкапа, Дики, Виски, Равас, Миланче…
Надимци у једној скупини, групи људи који се нечим баве означавају једну већу повезаност, то ипак означава да ми имамо озбиљно поверење једни у друге. Они(надимци) спонтано настају али нас прате годинама – истакао је Срђан гостујући у једном подкасту.
Сваке године се организује Основни курс ГСС-а за пријем нових чланова.
Детаљне информације о курсу…
Преузмите андроид апликацију.
