Почетна > Блог
Блог Србија

Горан Васин: Српска Војводина – од Идеје до Завета (први део)

Српска Војводина као заветна мисао, симбол је трајања и идентитета целог српског народа у Хабзбуршкој монархији. За ову идеју морало се борити, упорно и без одустајања у дугом временском трајању.
Фото: Градске инфо

Мајска скупштина 1848/ 49, била је само један од кулминационих процеса великог српског прегнућа. Много пре тога, на Збору народних првака у Баји 1694, захтевало се признање српске посебности у држави Хабзбурга. Тражена је засебна територија са Војводом, у делу Славоније.

Од тог момента креће се у остваривање великог броја планова и идеја да се за Србе обезбеди посебна област са војводом и посебним територијалним ингеренцијама.

Противника ове идеје било је много.

На првом месту у дворским круговима идеја није наилазила на широко разумевање. Угарско племство није желело ни да дозволи помисао о томе. Католичка црква ништа мање није била противна идеји. Ипак није се одустајало. Није се ни чекало.

Српске грађанске, политичке, црквене и војне елите током 18. века, постепено су јачајући обнављале српске захтеве. Карловачка митрополија, грађанство и српски граничари, као симболи Српства желели су да уздигну себе изнова и гласно затраже посебну српску област. Економско снажење Срба, њихово уздизање у хијерархији Монархије, давало им је повода и основа да се такви захтеви морају уважити.

На Темишварском сабору (1790), када је за митрополита изабран Стефан Стратимировић, затражена је посебна област у Банату, да се Србима омогући територијална и политичка аутономија. Мађарско племство није желело ни да чује за ова захтевања. На Двору такође није било довољно слуха у овом погледу. Била је то само етапа у још већем јачању српске националне мисли.

После Револуционарних и Наполеонових ратова (1792-1815), у којима су Срби поднели велике жртве ратујући за Цара, поново се будила српска мисао. Оснивају се читаонице, гимназије, школе, јача свештенство, а грађанство гласно говори о потреби образовања и постављања Срба на место које им је припадало у систему Монархије. Оснивање Матице Српске 1826, дало је нови замах. Излазе и дневне новине. И поред цензуре, осетила се живост.

Надахнути Српским устанцима, пречански Срби нису желели да скрштених руку чекају изнуђена решења.

Извесни час је стигао током Револуције. На Мајској скупштини у Сремским Карловцима, затражена је акламацијом Српска Војводина. Подсећајући се захтева и тражења Срба, видимо визију и јаку идеју, која је била суштински српска државност у Хабзбуршкој монархији. Заседање је одржано 1/3 маја, односно 13/15 маја 1848. Митрополит Јосиф Рајачић извикан је за српског патријарха, а Стеван Шупљикац из Огулинске регименте изабран за Војводу.

Закључци Мајске скупштине били су следећи:
  1. Српски народ је политички слободан и независтан под Домом аустријским и општом круном Угарском
  2. Проглашава се Српска Војводина коју сачињавају Срем са Границом, Барања, Бачка са Бечејским диштриктом и Шајкашким батаљоном и Банат са границом и Кикиндским диштриктом
  3. Српска Војводина ступа у политички савез са Троједном Краљевином (на темљу политичке равноправности)
  4. Ствара се Народни одбор, као извршни орган народног Сабора ( Скупштине) и именују се његови чланови.
  5. Посебна делегација се има упутити на Свесловенски конгрес у Прагу.
Захтеви су говорили гласно и речито.

Тражена је политичка равноправност и потпуна слобода, засебна територија, формирају се органи власти, а политичка потпора тражена је међу свим Словенима Монархије у Прагу. Срби у Монархији, нису желели ни тренутка да заостану за другим народима, а за своју слободу били су решени да се боре без задршке.

Мађарска влада врло бурно је одреаговала. Врло брзо била је спремна војска да оружјем сломи српске захтеве и Српску Војводину. Рат је био на помолу, а Срби поново у одбрамбеној борби, да заштите своје породице, домове и Цркве. Следило је годину дана рата за Српску Војводину.

(Наставиће се)

 

Аутор: проф др Горан Васин

 

Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.

 

Претходни ауторски текст Горана Васина можете прочитати овде:

Goran Vasin: Velika narodna skupština u Novom Sadu – zavetna misao Srba iz Habzburške monarhije

Преузмите андроид апликацију.