Странка права, Праваши, чији је оснивач био др Анте Старчевић синоним су за политику хрватског историјског и државног права, са кључном саставницом непризнавања и потпуног негирања постојања Срба у Хрватској и Славонији.
Оваква политика коју ће формулисати и уобличити Старчевић, наставиће његови наследници у самој странци и њеним многобројним фракцијама, али по својој суштини ова политика имаће много шири оквир и подршку у функционисању хрватских политичких елита у дужем периоду.
Сам Анте Старчевић био је родом из околине Госпића, а школовао се у Загребу (где је студирао филозофију и теологију), и Пешти (где је докторирао).
Врло брзо је постао активан у Илирском покрету, па је објављивао неке од своје од својих текстова у Гајевој Даници. После Бечког књижевног договора 1850, постаје врло брзо огорчени критичар, и први пут отворено и некритички пише против Срба.
Додајмо томе податак да је 1851, тражио место професора на Београдском Лицеју, а када је одбијен 1852, почиње полемику са тзв Србима, нападајући београдске новине беспризорно, тако да је сам Гај био принуђен да упути извињење.
Много перфиднијем и искуснијем Људевиту Гају, који је наступао на сличним начелима историјског права, овакав наступ Старчевића у том моменту није одговарао.
На заседању Хрватског сабора 1861, почиње са заговарањем своје верзије идеје хрватског државног и историјског права, недељивости хрватских земаља и правом Хрвата на самоодређење.
Његова начелни план је био прекид сарадње са Пештом и Бечом и самостална Хрватска.
Током заседања Хрватског сабора 1865, прекида сарадњу са Штросмајером и Мажуранићем, јасно и гласно нападајући идеје Срба у Хрватској.
У том моменту учени бискуп Јосип Јурај Штросмајер је у далеко ширем опсегу покушавао да у круговима бечких и пештанских елита, нађе повољније решење за хрватско питање, па му овакви исхитрени и гласни наступи др Старчевића нису импоновали.
Сам Штросмајер остао је непоколебљиви присталица идеје хрватског државног и историјског права, што се касније небројено пута доказало, поред декларативног југословенства које ће користити као политичку платформу у преговорима са кнезом Михаилом 1865-1866.
Врло слично радио је и Иван Мажуранић, каснији бан, чија школска политика ће бити посебно тешка и проблематична за покушаје решавања црквено-школске аутономије Срба у Хрватској и Славонији.
Старчевић ће у наредним годинама кивно писати и о Штросмајеру, Мажуранићу и Гају…
Ипак његове речи, постепено су улазиле на хрватску политички сцену и деценије правашке политике даће своје конкретне резултате, посебно у наративу да су Срби нижи народ, да је сам назив Срби потекао од латинског назива на роба, да су Срби уствари потекли од Трибала, да су склони сваковрсним злочинима, а овакве речи само су подгревале мржњу хрватских ширих слојева и најпосле елита према Србима у Хрватској.
У својим текстовима Име Серб (1867) и Пасмина славносербска у Хрватској (1878), који обилују расистичким и шовинистичким тврдњама на рачун Срба, уобличио је идеологију која је позивала на обрачун са Србима, негирала њихово постојање, и у мањој или већој мери оптуживала Србе за све проблеме који су снашли Хрвате.
На сличан начин карактерисао је и Јевереје. Реченице као што су Народ херватски неће терпити, да та сужањска пасмина оскверњује свету земљу Херватах…
Жидови су мање шкодљиви него Славосрби. Јер Жидови гледају само за се и за своје… а Славосрби су увек само за зло: ако не могу себи прибавити корист, они гледају да нашкоде доброј или праведној ствари, или оним који су за њу…делић су епитета и тврдњи које је износио Старчевић.
Жесток полемичар, бескомпромисан борац за хрватску политичку мисао, оставио је много дубљи траг у политици државног и историјског права, а његове тврдње да Срби не постоје, да су они православни Хрвати, да Хрватска држава треба да заузме Босну и Херцеговину и све просторе до Тимока, постаће окосница политике која ће неколико деценија касније довести до Геноцида над Србима у НДХ…
Наставиће се…
Аутор: Проф. др Горан Васин
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Горана Васина можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
