17.марта 1969. године, Израел је први пут бирао жену за премијера државе. Била је то Голда Мајер (Golda Meir , рођ. Golda Mabovitch).
Рођена је у Кијеву, 03. марта 1898. године, тада припадајућем делу Царске Русије. Због прогона Јевреја , 1906. године, са родитељима је емигрирала у САД у државу Висконсин, град Милвоки. Веома рано, са свега 11 година, Мајерова ће демонстрирати срчаност и снагу духа. Организујући протест испред куће „неког малог американца“ који је ружним понашањем и антисемитским ставом увредио своју девојку.
Изузетно амбициозна, у Америци је завршила две школе односно, Универзитета :„Нортх Дивисион Хигх Сцхоол“ и „Wисцонсин Стате Нормал Сцхоол“. Оба у држави Висконсин. Након завршених студија запослила се као предавач. Исте године, под утицајем сестриног мужа, прикључила се политичкој организацији Радника Зиона. Тада је први пут дошла у блиски додир са идеалима лабуристичког ционизма. У том кругу људи упознаје Мориса Мајерсона, за којег се удала 1917. године. Предуслов за брак, Голда је тражила од Мориса да се преселе у Палестину. Због проблема, изазваних уласком Америке у Први светски рат, брачни пар се обрео у Палестини тек, 1921. године. Три године касније селе се у Тел Авив. Тада почиње активнији политички живот Голде Мајерсон. У Већу запослених жена Палестине постаје секретар, 1928. године. Ово је била њена прва јавна функција. Једна је од оснивача Радничке Партије Израела, 1929. године.
У наредном периоду уследиће вртоглави успон у политичком животу ове жене. Која је успела да земљу под колонијалном управом Британске Палестине, истгрне из руку британске администрације, и уђе у суживот са палестинским народом. Године 1946. Голду Мајерсон бирају за председницу, Јеврејске ционистичке организације, у којој ће бити активна до, Декларације Уједињених нација о независности Израела, 14. маја 1948. године.
Остао је упамћен њен одговор, 1948. године, Абдулаху И од Јордана (краљ Краљевине Јордан). Абдулах I, саветовао је да не жури са проглашењем независности. Мајерсон је одговорила: „Чекали смо две хиљаде година. Да ли Вам то изгледа као журба?“.
Познаваоци ондашњих прилика, жар за независности Израела увезали су са 136. псалмом јеврејског цара Давида који гласи: „Ако заборавим тебе, Јерусалиме нека ме заборави десница моја. Нека се прилепи језик мој за непце моје, ако спомен твој заборавим, ако не ставим Јерусалим изнад сваке радости своје“. Цар Давид исти псалм завршава речима: „Кћери Вавилонска злотворе, благо оном ко ти узврати за дело које си нам учинила! Блажен је онај ко узме и разбије децу твоју о камен“. (да се отклони свака зла сумња – Вавилон је персонификација зла, које рађа децу односно, зле мисли, из којих настају зла дела, према било ком човеку; а блажен је онај који не прихвата зле мисли већ их разбија о камен; прим.аутора).
1949. године, Голда Мајерсон је изабрана у Кнесет (Скупштину). После смрти супруга 1951. године преузеће хебрејско име Мајер (Меир) 1956. године. Од 1949 до 1956. године била је министар рада, а од 1956-1966. године, министар спољних послова. 17. марта 1969. године постаје премијерка државе Израела. Имала је 71 годину.
Голда Мајер остаје упамћена као једна од првих жена на свету која је постала премијер државе. Упамћена је и као, једна од оснивача државе Израел. Упокојила се 08. децембра 1978. године, у осамдесетој години живота.
Слика доле: Голда Мајер као Министар спољних послова
Преузмите андроид апликацију.
