На данашњи дан, 1942. године, пре осамдесет година, убијен је Сава Шумановић српски сликар.
Хрватске усташе ухапсиле су га два дана раније у његовој кучи у Шиду, управо на Велику Госпојину, 28. августа, у раним јутарњим сатима. Шид је, као и читав Срем, пошто је окупирана Краљевина Југославија априла 1941, припојен злогласној такозваној Независној Држави Хрватској.
Тог јутра усташе су ухапсиле бројне грађане Шида, њих 150, да би их потом одвели у Сремску Митровицу, где су после тортуре побијени, највероватније 30. августа. Међу њима, налазио се и Сава Шумановић.
Велики мајстор пејзажа, актова, мртве природе, Сава Шумановић, један од најзначајнијих српских сликара уопште, рођен је јануара 1896. у Винковцима, где се његов отац тада налазио отац службом.
Имао је четири године када се породица вратила у Шид одакле потичу. Реалну гимназију је похађао је у Земуну. Тих година, назависно од редовног школовања, похађа сликарски курс Исидора Јунга.
Упркос настојањима породице да га усмере ка нечему практичнијем Сава се рано опредељује за сликарство. Његов отац Милутин, изданак угледне шидске грађанске куће, по образовању шумарски инжењер, инсистирао је на студијама права. Сава међутим 1914, у Загребу, почиње студије на Вишој школи за умјетност и обрт. Тамо, осим школских обавеза, студија старих мајстора, предано проучава импресионисте, симболизам, креће се у загребачким уметничким круговима…
Године 1918, учествује на заједничкој завршној изложби Школе за Умјетност и обрт. Исте године излаже и у загребачком Улриховом салону заједно са Богумилом Царом (1891 – 1969).
У ранијој фази његово стваралаштво видно је под утицајем тада популарне сецесије, познате и као Арт новеау, Модерн стyле, југендстил у Немачкој, у САД и као Тифани стил. Бавио се илустрацијом, графиком, сценографијом, осим, разуме се, сликарства. Радио је илустрације за књижевну ревију Јуриш, коју је уређивао Антун Бранко Шимић.
Крајем 1920, Шумановић одлази у Париз, својеврсну „Меку“ свих уметника. Током неколико месеци боравка у Паризу, крајем 1920 и почетком 1921, похађа курс Андера Лота (1885 – 1962) где долази под утицај кубизма, конструктивизма. Лот ће оставити трајан траг на стваралаштву Саве Шумановића. Вероватно најрепрезентативнији представник кубистичког сликарства код нас управо је Сава Шумановић. Године 1922, у Београду, учесник је Пете југословенске изложбе.
Године 1924. пише студије „Сликар о сликарству“ и „Зашто волим Пусеново сликарство“, важна за разумевање његовог дела.
Године 1925, поново се налази у Паризу, где излаже на Јесењем салону 1926. Тада настаје његов „Доруцак на трави“. Један је од декоратера култног париског ресторана „Ла Цоуполе“. Те 1927. Године, у Француској, настаје његово по многима најзначајније дело „Пијани брод“, монументалних димензија, вероватно под утицајем Жерикоовог „Сплава медузе“. Непосредна инспирација је заправо била Рембоова истоимена песма.
Године 1928, враћа се у Шид, уморан, исцрпљен, с намером да се у домаћој средини опорави. Тада поступно настају његова знаменита дела с пејзажима родног Срема. Септембра 1928, излаже у Београду. Уследиле су похвалне критике па се ободрен вратио у Париз. У тој фази настају ремек дела – „Црвени ћилим“, „Луксембуршки парк“, „Лежећи женски акт“.
По повратку у Шид, 1930, посвећен је локалним темама, слика пејзаже, актове, настају „Шиђанке“, „Берачице“.
Шумановић је био потпуно особена личност, пошвецехена искључиво ликовном стваралаштву, без много смисла за реалан свет. Александар Дероко у сећахњима сведочи како се Шумановићу догодило да га полиција, једном док је сликао на Авали, на кратко приведе, пошто у наступу стваралачке посвећености у првом тренутку није умео да објасни шта ту ради.
Пошто је током постојања такозване НДХ, почев од априла 1941, била забрањена употреба ћирилице, Шумановић, верује се из протеста, више не потписује своја дела, уноси само годину настанка дела. Убрзо, крајем августа 1942, Шумановић је ухапшен и убијен, потпуно бесмислено, попут небројених других жртава једног ужасног времена. Сахрањен је у заједничкој гробници.
Vučić sutra sa specijalnim izaslanikom Ujedinjenog Kraljevstva za Zapadni Balkan
Преузмите андроид апликацију.
