Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање, у Новом Саду, донела је 25. новембра 1918. одлуку о присаједињењу Војводине Краљевини Србији.
Заседање скупштине одржавано је у здању „Гранд хотела Мајер“, који ће доцније бити преименован у „Слободу“.
Присуствовало је 757 посланика изабраних у свим деловима Војводине.
Избор је извршен на основу Прогласа Српског народног одбора од 17. новембра.
Идеја је била да сваки посланик заступа хиљаду грађана. Тако се међу посланицима, нашло 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, шесторо Немаца, три Шокца, два Хрвата и један Мађар. Занимљиво је да је међу њима било и седам особа женског пола.
Уједињење српског народа са обе стране Саве и Дунава, било је сасвим извесно најкрупнија тековина победе Србије у Првом светском рату и отелотворење древног сна којем су тежиле и за чије остварење су се бориле генерације Срба.
Свечано заседање скупштине отворио је најстарији посланик Јован Храниловић, иначе унијатски свештеник, писац и публициста.
Истакнуте личности Велике народне скупштине, као и претходно Српског народног одбора, били су Игњат Павлас и Јаша Томић.
Др Павлас је био угледни адвокат, познат уопште по друштвеном активизму и националном раду у интересу Срба у Новом Саду.
Он је предводио заседање Велике народне скупштине.
Познати публициста, политичар, Јаков Јаша Томић, прочитао је током заседања одлуке Скупштине којима је проглашено присаједињење Војводине Краљевини Србији.
Скупштина је донела и одлуке важне за непосредно функционисање Војводине, попут образовања привремених органа управе.
На челно место Народне управе за Банат, Бачку и Барању, као извршно тело, дакле својеврсну владу, изабран је др Јоца Лалошевић. Док је Славко Милетић изабаран за председавајућег Великог народног савета, односно Скупштине.
Познато је да је Јаша Томић скренуо пажњу да се не прихвате предлози који су долазили из Загреба где се инсистирало да такозвани пречански крајеви, односно простори дотадашње Аустроугарске, удружено наступе према Београду.
Томићеву аргументацију Велика народна скупштина је прихватила.
Јаша Томић је тим поводом изјавио: „Ми најпре треба да обучемо српску кошуљу, јер нам је ближа, а тек онда да се заоденемо југословенским огртачем“.
Нагласио је: „Србија овенчана славом из балканских и Првог светског рата и непризната Држава Словенаца, Хрвата и Срба скрпљена од делова Аустроугарске никако не могу бити равноправни чиниоци уједињења“.
„Од срца ћемо у Југославију, али наш пут тамо води само преко Београда. Ако не нађемо у Југославији Србију и Црну Гору немамо у Југославији друго тражити“, додао је.
Посланици Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање једногласно су 25. новембара 1918. гласали да се Војводина прикључи Краљевини Србији.
Претходног дана истоветна одлука донета је у Руми за подручје Срема, под руководством Жарка Миладиновића, на Великом народном збору.
Делегација Сремаца присуствовала је Великој народној скупштини у Новом Саду.
Vučić za BI-Bi-Si: Ponosan sam što sedim samo na srpskoj stolici
Преузмите андроид апликацију.
