Годишњица операције Халијард, организованог спасавања америчких и других савезничких ваздухопловаца оборених над Србијом током Другог светског рата, биће обележена данас у Прањанима недалеко од Горњег Милановца.
Свечаност поводом обележавања годишњице операције Мисије Халијард, једне од највећих операција спасавања савезничких пилота оборених на простору који је контролисала нацистичка Немачка током Другог светског рата, биће одржана на Галовића пољу.
Током 1943. и 1944. године бројни амерички ваздухопловци оборени су над Србијом. На терену, у унутрашности земље, припадници покрета отпора, уз несебичну помоћ народа, склањали су, збрињавали и лечили, прикривали, оборене савезничке војнике.
Ваздушни мост, односно Халијард, била је савезничка операција спасавања ваздухопловаца, огромном већином Американаца, које је немачка противваздушна одбрана оборила над окупираним територијама, а које су склонили и збринули припадници покрета генерала Драже Михаиловића, односно, званично, Југословенске војске у отаџбини. Процењује се да су припадници снага генерала Михаиловића спасли више од 500 савезничких вадухопловаца, већином управо из Прањана.
С циљем извлачења сабораца који су се нашли иза непријатељских линија фронта, јула 1944. Одељење за стратешке операције (Office of Strategic Services) Војске САД осмислило је и уобличило планове за долазак војне мисије команди генерала Михаиловића, како би потом била усаглашена евакуација оборених савезничких, већином америчких пилота.
Од октобра 1943. године до октобра 1944. године Петнаести ваздухопловни корпус САД, извео је приближно 20.000 борбених летова, преко простора окупиране Југославије. Главна мета био им је Плоешти у Румунији, тада под контролом Немаца, важан због продукције нафте у чему је нацистичка ратна машинерија била дефицитарна.
Савезнички бомбардери, са одговарајућим пратњом, полазили су из база на југу Италије, највисе из Фође, мање из база Бриндизи, Лече. Око 25 процената снабдевања Немачке горивом подмиривано је у тој фази из Плоештија, рафинерије Остро Романо.
Такође, снаге Петнаестог ваздухопловног корпуса САД бомбардовале су циљеве у Немачкој, Мађарској, Словачкој, НДХ, окупираној Србији, Бугарској, Румунији. Међу њима најважнија мета био је Плоештију, а то је подразумевало свакодневно прелетање окупиране Србије.
Циљани су, како је процењено, важни објекти на окупираним територијама, широм Србије, при чему је циљеве у познијој фази одређивао Главни штаб Србије НОВЈ, како је историографија несумњиво разјаснила већином сам Коча Поповић, који је јула 1944. доспео на чело Главног штаба за Србију.
Београд је у тој фази бомбардован у осам наврата, Ниш више десетина пута. Низ других места је такође тешко бомбардовано, попут Лесковца.
Са друге стране, немачка противваздушна одбрана је била ефикасна, па су губици америчких ваздухопловаца били око 50 одсто, односно приближно половина летелица је оборена. Конкретно, то је значило да је до августа 1944. изгубљено 350 бомбардера.
Оборене савезнике, које су иначе очекивали као ослободиоце, прихватили су и склањали и припадници снага генерала Михаиловића, званично ЈВуО.
Паралелно, савезничка подршка у то време је увелико била опредељена ка подршци покрету који је водио Јосип Броз Тито, НОВЈ, док је Михаиловић, односно његов покрет одбачен.
Командант 15. Ваздухопловног корпуса САД, генерал Нејтан Твининг, организовао је посебну групу за спасавање оборених ваздухопловаца са територија под контролом Немачке, на чије чело је доведен пуковник Џорџ Краигер.
Пуковник Краигер је затим устројио два одреда, један за извлачење са простора који су контролисале снаге генерала Михаиловића, други са простора које су контролисале снаге Јосипа Броза Тита.
Поручник Џорџ Мусулин, српског порекла, одређен је за руководиоца групе за сарадњу са снагама генерала Драже Михаиловића. Званично, његова позиција је подразумевала руковођење АЦРУ 1 (Air Crew Rescue Unit) односно операцијом Халијард. Најближи непосредни сарадници били су му наредник Мајк Рајачић и радио оператер Артур Џибилијан.
Тако је током ноћи 2. на 3. август 1944, тим Халијард мисије, после падобранских скокова, доспео у Михаиловићев штаб у Прањанима. Приближно 250 савезничких ваздухопловаца налазило се тада размештено око Прањана, где су их збринуле снаге генерала Михаиловића, односно локално становништво. На том простору организован је својеврсни центар за прихват оборенх савезничких ваздухопловаца.
Особа личног поверења генерала Михаиловића, капетан Звонимир Вучковић из Првог равногорског корпуса, имао је обавезу да организује прихват, смештај, лечење и друго неопходно.
У Прањанима је такође устројена здравствена служба, импровизована болница, која је лечила колико је било могуће, рањене или повређене. Са немачким потрагама на терену су понекад вођене борбе како би оборени савезнички војници били спасени заробљеништва, отуда је такође било рањених.
Под Вучковићевом командом изграђена и импровизована писта, на Галовића пољу, како би евакуација била могућа, чиме је непосредно руководио капетан Никола Веркић. Прокламовано је да ће први бити евакуисани рањеници.
У градњи је учествовало више од стотину мештана, при чему је неопходни материјал допреман воловским запрегама. Пре свега је било неопходно изравнати терен. Како би неопходне активности биле мање уочљиве радило се највећим делом ноћу.
Последњих дана марта Вучковић је известио Михаиловића да су радови на градњи писте приведени крају, иако су дорађивања настављена и потом.
Писта у Прањанима није била једина коју су изградиле снаге генерала Михаиловића. Исто је уцињено и у Коцељеви, у Бољанићима, на Озрену код Добоја, одакле су такође организоване мање евакуације.
Ричард Кели, припадника Одељења за стратешке операције (ОСС) закључио је да је 432 ваздухопловца САД и 80 ваздухопловаца других савезничких земаља спасено током операције Халијард.
Јозо Томашевић, амерички историчар, иначе хрватског порекла, универзитетски професор, тврдио је да је, према извештајима ОСС, 417 савезничких ваздухопловаца спасено залагањем снага под командом генерала Михаиловића. По Томашевићу, од 417 ваздухопловаца извучених са простора које су контролисале снаге генерала Михаиловића, 343 су били Американци.
Томашевић је разјаснио да је из Прањана евакуисано 237 лица 9/10 августа, потом још 210 лица 12, 15 и 18. августа. Из Коцељеве је 17. септембра евакуисано 20 особа. Из Бољанића је 1. новембра евакуисано 15 лица, а 27. децембра још 20.
Прилику да се извуку из окупиране земље, вероватно свесни да ће Совјети у Београду на власт довести Јосипа Броза Тита, искористи су тада и други, поједини политичари, истакнуте личности, па и обавештајци.
Из Прањана је тако тада евакуисан и Иван Попов, обавештајац, старији брат Душка Попова (чувени “Трицикл”) за ког се верује да је био предложак Флемингу за Џејмса Бонда. Попови су иначе би изданци угледне породице банкара и велепоседника из Титела, Бачка. Пут Италије су тада одлетели и Живко Топаловић, челник међуратне Социјалистичке партије, Адам Прибићевић, првак Самосталне демократске стране, Владимир Белајчић, судија, Иван Ковач професор, васпитач краља Петра ИИ, па и капетан Звонко Вучковић. Сам Михаиловић одбио је сугестију да напусти земљу, како га је убеђивао капетан Ник Лалић, један од официра ОСС.
Хари Труман, председник САД, због заслуга за спасавање америчких ваздухопловаца, на предлог мајора Ричарда Фелмана, одликовао је, постхумно, генерала Михаиловића Легијом заслуга за допринос савезничкој победи током Другог светског рата. Ова чињеница деценијама је потом прикривана, из разлога политичке природе. Отуда је признање кћерки генерала Михаиловића, Гордани, која је иначе током Другог светског рата била припадница НОВЈ, уручено тек маја 2005. године.
Операција Халијард достојно је обележава претходних година како градњом споменика тако и пригодним свечаностима.
У Србији данас сунчано и топлије, највиша температура до 29 степени
Преузмите андроид апликацију.
