Представа “Љубавно писмо“ Бранка Кичића, рађена по тексту Златана Фазлагића и Зорана Бачића, биће изведена 12. новембра у Атељеу 212 поводом обележавања Дана позоришта и 65 година постојања ове институције.
У овој представи играју Горица Поповић, Татјана Бошковић, Миодраг Кривокапић, Бранислав Зеремски, Дубравка Мијатовић, Гордан Кичић, Драгана Ђукић и Ненад Ћирић, а она се сматра једном од најдуговечнијих представа на београдским сценама.
Поред тога, истог дана ће у горњем фоајеу бити отворена изложба колажа посвећених Атељеу 212, а чији је аутор уметник Вељко Михајловић.
Дан када Атеље 212 обележава свој јубилеј (12. новембар) представља дан када је у њему 1956. године у малој сали старе “Борбе“ изведена прва представа – концертно извођење Гетеовог “Фауста“ у режији Мире Траиловић.
Настало из потребе за новим местом на којем ће се изводити нове, мање, камерније драмске форме, али и нова, авангардна драма, Атеље 212 је било прво позориште југоисточне Европе у којем је изведена најзначајнија драма 20. века – “Чекајући Годоа“ Семјуела Бекета.
Ова драма створила је Атеље 212 у оном смислу каквим га ми кроз историју и теорију перципирамо данас, али је исто тако и Атеље 212 кроз извођење “Годоа“ постао место промоција и премијера савремених драмских аутора.
У овом позоришу су први пут у бившој Југославији играни Јонеско, Мрожек, Стопард, Хавел, Ружевич, Пинтер, Жари, Жене, Витрак, Копит, Диренмат, Јасмина Реза, Олби, и многи други.
Осим тога, “преломним тренутком“ сматра се “Краљ Иби“ са легендарним Зораном Радмиловићем, који је од далеке 1964. године пред пуном салом одигран преко 200 пута.
Мјузикл “Коса“ је такође имао своју београдску премијеру у Атељеу 212, само годину дана после бродвејске премијере.
По речима дирекције позоришта, оно што истиче Атеље 212 су његови глумци и посебан стил игре који је у њему настао.
Нова зграда позоришта, коју је пројектовао Бојан Ступица, отворена је премијером “Љубинка и Десанке“ Александра Поповића, чиме је такође започета репертоарска линија савремене политичке сатире и комедије, која је и остала обележје Атељеа.
Данило Киш, Борислав Михајловић Михиз, Бора Ћосић, Борислав Пекић и Брана Црнчевић довели су до Душка Ковачевића и “Маратонаца“ 1973. године и “Радована Трећег“, који је до 1985. године одигран 300 пута.
Ова линија се наставља и данас са Биљаном Србљановић, Миленом Марковић, Мајом Пелевић, Олгом Димитријевић и многим младим, савременим драмским писцима који своје прво професионално извођење имају на сцени Атељеа 212.
Преузмите андроид апликацију.
