Рад од куће, онлајн настава, фитнес без одласка у теретану и селидба из градова чине нову нормалност грађана широм света.
Потребе потрошача су се знатно промениле током пандемије, па ће и компаније широм света у будућности морати да планирају своје стратегије у складу с тим. Како је најавио “Јуромонитор интернешенел”, већ је дефинисано пет најупечатљивијих глобалних трендова који су били незамисливи пре почетка ове кризе.
На првом месту је рад од куће, који се већ сада може сматрати новом нормалношћу. Верује се да ће рад на даљину бити неко време уобичајен и после укидања ограничења због ковида-19. Управо због тога многе компаније прилагођавају и планирају своје пословање у том смеру и уводе више иновација, али не очекује се да ће се рад од куће задржати дугорочно, јер питање је да ли ће и у коликој мери трпети посао.
Други глобални тренд је забава која се уселила у куће, па је, осим приступа интернету чак и у најудаљенијим деловима, повећана набавка потрошачке електронике и паметних уређаја. Сви који су на забаву трошили новац ван куће сада су га преусмерили на набавку технологије и опремање за провод у властитим домовима. Највише промена донела је онлајн настава, јер је затварање школа приморало милионе ученика и наставника да се ослоне на дигиталну наставу. То је нагло повећало улагања у области едукативних технологија како би приступ образовању био што лакши и доступнији свима.
Велнес у сваком сегменту живота следећи је тренд који је био присутан и пре пандемије, али је сада доживео процват. Све технологије, апликације и преносиви уређаји који служе за бригу о здрављу код куће, све то је постало нешто без чега се потрошачи широм света не одричу. Иако су овај тренд покренуле млађе генерације, лако су га прихватили и сви остали, те је сада популарно све што омогућава контролу здравља.
И на крају, примећен је развој приградских насеља пошто су људи масовно тражили излаз из затвореног простора и могућност да се изолују. Број неурбаних домаћинстава на глобалном нивоу наставља брзо да се шири, а то ће се наставити вероватно и после стављања пандемије под контролу. Предвиђа се да ће се њихов број повећати за 36 процената у наредних 20 година.
Све већи број потрошача, углавном због удобности, екологије и цена некретнина, бира живот у приградским подручјима и мањим градовима у близини метропола, одустајући од најужих градских центара. То је случај у развијеним економијама, али и у земљама у развоју. Будући да су људи у могућности да обављају више послова и других активности на даљину него икада раније, градови се више не сматрају нужним местом за живот. Тржни центри, технолошке компаније и трговци на мало, показују истраживања, мораће да се гранају у правцу нових услова за живот и рад људи широм света.
Преузмите андроид апликацију.
