У појединим виноградарским рејонима берба винских сорти увелико траје, али не и у Жупском и у Трстеничком виногорју.
Кишну седмицу која је, кажу, дошла као поручена, виноградари користе за припрему судова и опреме. Са оптимизмом очекују бербу грожђа, посебно аутохтоних сорти чија су ароматична зрна већ пуна шећера и киселина.
За искусне жупске виноградаре ово је такозвана лења година, која због сушног лета није изискивала много рада у засадима. Дани су били врели, али ноћи свеже, а изостали су и врући ветрови који исушују лозу. Произвођачима је ишло на руку и специфично поднебље.
,,Глиновито земљиште помешано са песком, али када се такво земљиште лепо припреми и обради оно у себи накупи и чува јако пуно влаге. Виноград је просто таква биљка има јако добар развијен коренов систем који јако дубоко продире. Жупско земљиште и тло је специфично и сачувало је ту влагу“, изјавио је Живорад Дамњановић, енолог и виноградар.
Крагујевачки акваријум – место за уживање и учење.
Када се Миломир Милосављевић пре 17 година вратио из Швајцарске осим каскадне садње, применио је и тамошњу праксу затрављивања винограда. Пионирски подухват, показао се као успешан у измењеним климатским приликама.
,,Те уљане репице што смо сејали, затим ова трава што се покоси, лоза што се измеље, то је све квалитетан хумус који се временом створио. Ту треба 12 до 15 година да би се то осетило и то се осећа у винограду. Та трава задржава кишу да не може да односи ерозија земљиште“, објашњава Милосављевић, виноградар и винар.
Глобалне климатске промене наметнуле су изазове и виноградарству. Летње кише замениле су олује, а због тропских температура и сушних периода, размишља се о новим агротехничким мерама и испитивањима винове лозе које се примењују у нашем суседству, у Црној Гори и у Македонији.
Преузмите андроид апликацију.
