Пад Владе сиријског председника Башара ал Асада данас је драматично окончао његову скоро 14-годишњу борбу за задржавање на власти док се Сирија распала усред бруталног грађанског рата који је постао бојно поље за регионалне и међународне силе, пише Глас Америке (VOA).
Асадов пад са власти уследио је као оштар контраст са његовим првим месецима на месту неизвесног председника Сирије 2000. године, када су се многи надали да ће бити млади реформатор након три деценије гвоздене владавине свог оца.
Са само 34 године, офталмолог са западњачким образовањем био је „заљубљеник“ у компјутере, али када се суочио са протестима против његове владавине који су избили у марту 2011, Асад се окренуо бруталној тактици свог оца у покушају да их сломи, наводи VOA.
Како је устанак прерастао у отворени грађански рат, он је покренуо своју војску да разнесе градове које држи опозиција, уз подршку савезника Ирана и Русије, додаје Глас Америке, наводећи да су међународне групе за људска права и тужиоци упозоравали на широку употребу тортуре и вансудских погубљења у притворским центрима које је водила Влада Сирије.
У сиријском рату је убијено готово пола милиона људи и расељена половина предратног становништва земље од 23 милиона.
Како је устанак прерастао у грађански рат, милиони Сиријаца су побегли преко граница у Јордан, Турску, Ирак, Либан и даље у Европу.
Његов одлазак са власти доводи до краја владавине породице Асад, која траје нешто мање од 54 године, а без јасног наследника, земљу баца у даљу неизвесност, наводи VOA.
Дуготрајни сукоб се последњих година смирио дуж линија замрзнутих сукоба, при чему је Асадова влада поново преузела контролу над већином територије Сирије, док је северозапад остао под контролом опозиционих група, а североисток под контролом Курда.
Док је Дамаск остао под западним санкцијама, Арапска лига је прошле године вратила чланство Сирији, а Саудијска Арабија је у мају објавила именовање свог првог амбасадора у Сирији од прекида веза са Дамаском 12 година раније.
Међутим, геополитичка плима се брзо окренула изненадном офанзивом коју су покренуле опозиционе групе са седиштем у северозападној Сирији крајем новембра.
Владине снаге су се брзо срушиле, док Асадови савезници, заокупљени другим сукобима, укључујући руски рат у Украјини и једногодишњи рат између Израела и милитантних група Хезболаха и Хамаса које подржава Иран, изгледа да нису били спремни да насилно интервенишу, оцењује даље VOA.
Према писању медија, Асад је напустио земљу након што су побуњеници преузели контролу над сиријском престоницом.
Дошао је на власт 2000. године, након што је његов најстарији брат Базил, кога је Асадов отац спремао за наследника, погинуо у саобраћајној несрећи у Дамаску 1994. године.
Башар је доведен кући са своје офталмолошке праксе у Лондону, прошао је војну обуку и уздигнут у чин пуковника како би једног дана могао да влада.
Када је Хафез Асад умро 2000. године, парламент је брзо смањио старосну доб за председника са 40 на 34 године. Башаров избор је потврђен националним референдумом, на којем је био једини кандидат.
Хафез Асад је владао земљом скоро 30 година током којих је успоставио централизовану економију у совјетском стилу, гушећи неслагање, наводи VOA.
Формирао је савез са шиитским клерикалним вођством у Ирану, запечатио сиријску доминацију над Либаном и успоставио мрежу палестинских и либанских милитантних група, додаје Глас Америке.
Башар је у почетку изгледао потпуно другачије од свог снажног оца, а пре него што је постао председник био је директор Сиријског компјутерског друштва.
Његова супруга Асма ал Акрас, са којом се оженио неколико месеци након што је преузео дужност, рођена је у Великој Британији.
Млади пар, који је на крају добио троје деце живео је у стану у луксузном округу Абу Румане у Дамаску, док су други арапски лидери углавном живели у раскошним вилама.
По доласку на функцију, Асад је ослободио политичке затворенике и дозволио отворенији дискурс.
Појавили су се салони за интелектуалце у којима су Сиријци могли да разговарају о уметности, култури и политици што је било немогуће за време владавине његовог оца.
Али након што је 2001. године 1.000 интелектуалаца потписало јавну петицију тражећи вишестраначку демократију и веће слободе, а други покушали да формирају политичку странку, салоне је угасила страховита тајна полиција која је затворила десетине активиста, пише VOA.
Уместо политичког отварања, Асад се окренуо економским реформама.
Полако је укинуо економска ограничења, пустио стране банке, отворио врата увозу и оснажио приватни сектор.
У иностранству се држао линије коју је поставио његов отац, засноване на савезу са Ираном и политици инсистирања на потпуном повратку Голанске висоравни коју је Израел анексирао, иако се у пракси Асад никада није војно сукобио са Израелом.
Године 2005. претрпео је тежак ударац губитком вишедеценијске контроле Сирије над суседним Либаном након убиства бившег премијера Рафика Харирија.
Пошто су многи Либанци оптужили Дамаск да стоји иза убиства, Сирија је била принуђена да повуче своје трупе из земље и на власт је дошла проамеричка влада.
У исто време, како наводи VOA, арапски свет се поделио на два табора – један од савезничких земаља које предводе сунити, као што су Саудијска Арабија и Египат, а други са Сиријом и Ираном које предводе шиити са својим везама са Хезболахом и палестинским милитантима.
Асад се све време углавном ослањао на исту базу моћи код куће као и његов отац – своју алавитску секту, изданак шиитског ислама који чини око 10 одсто становништва.
Многи положаји у његовој влади припали су млађим генерацијама истих породица које су радиле за његовог оца, укључујући и нову средњу класу и истакнуте сунитске трговачке породице.
Млађи Асадов брат Махер предводио је елитну председничку гарду и предводио је гушење устанка.
Њихова сестра Бушра била је снажан глас у његовом ужем кругу, заједно са њеним супругом, замеником министра одбране Асефом Шокатом, све док није погинуо у бомбашком нападу 2012. године.
Башаров рођак, Рами Маклуф, постао је највећи бизнисмен у земљи, на челу финансијске империје пре него што су се њих двојица посвађали, што је довело до тога да Маклуф буде гурнут у страну.
Асад је такође све више поверавао кључне улоге својој супрузи Асми, пре него што је она у мају објавила да је на лечењу од леукемије.
Tramp: Asad pobegao iz Sirije nakon što je izgubio podršku Rusije
Преузмите андроид апликацију.
