Колико год Новосађани волели лето, врелину типичну за овај период године, те да већину узаврелих дана проведу уживајући напољу и добијајући ону прелепу летњу боју на којој ће им касније завидети, они по инерцији спас за “преживљавање“ ових високих температура проналазе у близини реке, базена или градских фонтана које такође гарантују свежину.
За све оне којима је Дунав прљав, а на базенима гужва, или су само направили кратак предах од својих радних задатака и скокнули на кафу на отвореном, фонтана у Католичкој порти представља прави спас.
Да ли је више волимо због дуге историје коју има, интересантног водоскока који нас инстант расхлади и отера врућину или због веровања да остварује жеље?
Не знамо, али знамо да за наше суграђане, поготово у летњем периоду, нема лепше “работе“ него сести у Католичку порту и уживати у хладном пићу и погледу на овај предивни градски украс.
Она за Новосађане представља, такозвани, “бунар жеља“.
Бунар је симбол обиља и извора живота, али и скривене истине која се у њему може наћи. Међутим, у недостатку бунара, добра нам је и фонтана, докле год све што смо икада желели изговоримо на путу од усана до старе кованице која ће на крају завршити у њој.
Колико је само новчића и дубоких жеља остало у фонтани Католичке порте, а колико их је било отуђено из ризнице жеља уколико би маленим ромима, којима је ово лети омиљено место за купање, зафалио који динарчић за кифлу?
Прошло је доста година од када је објављено да се из Фонтане ди треви у Риму годишње извади и до 700.000 еура, од којих део новца иде у градску касу, а део хуманитарној организацији Каритас.
Да ли то значи да Римљани имају више жеља него Новосађани, или како кажу браћа Мекедонци, имамо “змију у џепу“, или на крају крајева више верујемо у православље и моћ чудотворне иконе, него у зарђале кованице?
Било како било, у свим градским фонтанама, укључујући и ову, може се видети све мање новчића.
Ова фонтана дело је Славка Жупанског, једног од најславнијих новосадских архитекти чије име се крије иза многих култних грађевина попут “Аполо центра“, зграде “Поштанске штедионице“, зграде у Косовској 1 итд…
Њена историја била је турбулентна, годинама уназад пролазила је кроз свакојаке процесе, али у некој, назови “новијој“ историји се можемо присетити разних догодовштина, попут периода у којем је пресушила, или још бољег периода када је једног успаваног новосадског јутра осванула пуна пене.
Признајемо, те 2011. године су међу младима највећи тренд представљале “PenaParty“ журке, па успаваним Новосађанима којима је овај призор измамљивао осмехе на путу до посла, ова појава није представљала ни најмању мистерију.
Што се локације ове фонтане тиче, најбоље могуће похвале чули бисте и од свих посетилаца Улице Лазе Телечког, најпијаније улице у Новом Саду.
Према њиховом суду, налази се таман толико далеко да када им се, након што се упуте кућама из изласка, заманта у главама, могу да се умију и дођу себи, а неретко се и окупају иако су обучени.
Али о томе нећемо превише причати, јер таква понашања ипак не приличе једној престоници културе.
Окупати се у фонтани и није тако страшно. На крају дана је једино битно да не будемо вандали, те да ни са чиме не нарушимо изглед овог прелепог градског украса, а нама Новосађанима то није тешко, јер, разуме се, имамо манире.
А онда, ко зна, када схвати колико волимо да проводимо време уз њу и колико је чувамо, можда фонатана у Католичкој порти поново почне да нам испуњава жеље, као што је ономад, ако су старосадске приче истините.
Fruškogorske oaze koje predstavljaju omiljena „divlja“ kupališta Novosađana
Преузмите андроид апликацију.
