Ako je Srbija širom sveta poznata kao zemlja košarke, onda se može reći i da je Novi Sad grad basketa, jer su upravo na novosadskim košarkaškim terenima stasali neki od najboljih basketaša koje Srbija ima da ponudi.
Na „Ultra Challenger 2022“ u Novom Sadu prošle subote je upravo ekipa Liman osvojila prvo mesto i potvrdila dominaciju Novosađana u 3×3 basketu, koja traje već više od jedne decenije.
Sve je počelo ekipom „Novi Sad“ i njihovim titulama. Oni su svojim uspesima utabali put za 3×3 basket i imaju veliku zaslugu za napredak ovog sporta, kako u Srbiji, tako i u čitavoj Evropi.
Dušan Bulut, Dejan Majstorović, Marko Savić, Stefan Stojačić… samo su neki od majstora koje „kriju“ basketaški tereni u Novom Sadu, ali ukoliko bi njih pitali, verovatno bi dobili odgovor da ni oni u svojim najboljim danima nisu izlazili kao pobednici sa nekih terena i iz nekih kvartova u srpskoj Atini.
Košarkaška igra je poput naslednog gena u Novosađanima i ne postoji ono dete koje nije odigralo partiju basketa ispred zgrade. Tako da se sa razlogom postavlja pitanje gde se igra najbolji basket u Novom Sadu?
Pošto su naši 3×3 Olimpijci, Dušan Bulut i Dejan Majstorović svoje veštine usavršili „cepajući“ mrežicu na Limanu u poznatom „Bronksu“, iz poštovanja treba krenuti sa ovim malim delom Njujorka na Limanu 2.
Kao što smo i spomenuli, neki od najtalentovanijih basketaša su se „brusili“ u Bronksu, gde je kvalitet basketa zaista bio na visokom nivou. Gotovo u svakoj partiji mogli ste da vidite nekog novog talentovanog klinca kako izvodi finese na obruču ili one malo starije za koje je pogodak iza linije 6,75 bio kao zicer. Danas upravo ovaj teren predstavlja jedan od centara novosadskog basketa, budući da je iznedrio basketaše svetskog kalibra, koji nisu zaboravili odakle su potekli.
Ako je Limanski Bronks sinonim za estetski lep basket, onda je na Detelinari totalna suprotnost.
Na košarkaškim terenima na čuvenoj „Detelini“ još uvek važi pravilo „faul ne postoji“, tako da se u ovom delu grada igra jedan od najtvrđih basketa u gradu. Retko kada se desi da se posle jednog košarkaškog dana na Detelinari, bar jednom nije „prolila krv“, ali naravno sve u žaru sportske borbe i uvek zaključeno sportskim pozdravom i možda kojim pivom. Ako želite da osetite kako je Džordanu bilo u duelima sa „Bad Boys“ Pistonsima svratite na teren „Milan Gurović“ na Detelinari , gde je upravo naš proslavljeni košarkaš napravio svoje prve košarkaške korake.
Ipak, iako teren na Detelinari nosi naziv po njemu, mnogi ne znaju da se Gurović za trojkaške okršaje u Indijanapolisu sa Polom Pirsom pripremao na terenima u Bloku.
Blok, PK, Banatić… mnogi su nazivi za ovaj još jedan kvart u Novom Sadu koji živi za basket. „Trojka iz Bloka“ nije džabe nastala u ovom delu grada. Kao što se u Čačku veruje da su vrsni šuteri zamočili ruku u Moravu, tako verovatno u Bloku „ima nešto“ u vodi za piće, pa se zvuk mrežice posle skok šuta čuje češće nego u bilo kom delu grada. Takođe ima nešto i u hrani, jer se stiče utisak, da kada bi se sprovelo istraživanje, prosečna visina stanovnika Bloka bi bila ubedljivo najviša među građanima Novog Sada. Krajem maja svake godine se na jednom od terena u Bloku održava tradicionalni turnir 3×3 basketa, koji nikad ne razočara sa kvalitetom basketa.
Kada bi postojao Ol star vikend u Novom Sadu, on bi se svakako igrao pod reflektorima Keja.
Večernji basket pod svetlima Keja je jedinstvena prilika da Ajversoni Novog Sada navuku svoje šuterske rukave i pokažu svoje basketaške bravure pred mešovitom publikom koja se to veče odlučila na šetnju pored reke. Kao i na pravom Ol star vikendu, pobeda na ovom terenu je u drugom planu, dok je glavni cilj napraviti potez koji će izazvati divljenje saigrača, kao i prolaznika. Pošto je stajling je takođe jedan od ključnih faktora na košarkaškim terenima Keja, onda je jasno da je i intenzitet basketa na mnogo nižem nivou, jer niko ne želi da pocepa Džordan majicu. Ipak vrsni basketaški majstori igraju na ovim terenima i ako se odlučite za večernju šetnju svakako posetite ove koševe, jer je velika verovatnoća da ćete videti neki lep potez ili čak i koje zakucavanje.
Što je Njujork i Medison Skver Garden za NBA i Američku košarku, to je svakako košarkaški teren na novosadskom Štrandu za basketaše Novog Sada.
Verovatno ne postoji basketaš koji nije oprobao metalnu mrežicu koševa na Štrandu i koji nije svoje prvo zakucavanje napravio na dečijim koševima na terenu namenjenom za mlađe (niže) generacije. Ipak ovi tereni su isključivo sezonskog tipa, pa ćete tokom letnjih vrelih podneva najčešće videti bose kupače koji malo ubacuju u koš radi rekreacije, dok se oko 17 časova pa nadalje mogu doživeti neki od najkvalitetnijih basketa u Novom Sadu. Pre popularizacije 3×3 basketa u Novom Sadu, jedno od retkih mesta gde su se organizovali basketaški turniri bio je novosadski Štrand. Kao Kej i Štrand je pozornica za velike auditorijume (čak postoje i tribine), pa morate imati određenu dozu samopouzdanja u svoju igru ukoliko želite da se oprobate pod ovim obručima .
Budući da ovaj teren leti predstavlja i trening centar za mnoge profesionalne i amaterske košarkaše, ukoliko niste oprezni, vrlo lako možete završiti i na posteru nekog od budućih zvezda evropske, a možda i svetske košarke. Upravo je najkorisniji igrač NBA lige, srpski reprezentativac Nikola Jokić, svoj polu-horog pre nego u Koloradu, nekoliko puta demonstrirao na terenima novosadskog Štranda.
Rolan Garos novosadskog basketa (zbog narandžastog tartan terena) i dokaz da studenti čine krem novosadskog sporta jesu tereni na Đačkom igralištu u Novom Sadu.
Kada ugledate studenta koji sa sobom nosi ranac na fakultet, većina pomisli da su udžbenici u tom rancu, dok su zapravo u 99 odsto slučajeva u tom rancu patike, šorc i majica, zapravo presvlaka za sportski dan na Đačkom igralištu . Za razliku od mnogih terena u Novom Sadu, popularno Đačko igralište je okupirano u svim terminima, bilo jutro, vrelo popodne ili vetrovito veče, na đačkom ćete moći da nađete ekipu za basket. Takođe, na ovim terenima može se napraviti svojevrsno balkansko takmičenje u basketu, budući da studenti iz različitih država posećuju ove terene. Tako da ukoliko želite da se oprobate protiv Slavka Vranješa sa FTN-a ili Mirze Teletovića sa Pravnog fakulteta, košarkaški tereni na Đačkom su pravo mesto za vas, sa tim da treba da se pripremite na činjenicu da studenti koji nisu iz Novog Sada ne znaju za pravilo „prve lopte“.
Da se basket itekako igrao u Novom Sadu i 80-tih i 90-tih godina dokazi su košarkaški tereni na Mašincu.
U Gagarinovoj ulici iza Mašinske škole u Novom Sadu, na tvrdom novosadskom asfaltu nalaze se koševi sa još tvrđim obručima. Ovde su veterani Novosadskog basketa „ispekli“ svoj zanat i oni dan danas svoje trikove prodaju mlađim generacijama. Ako je u modernoj košarci šut za tri poena napravio revoluciju, na terenima Mašinca to svakako nije slučaj.
„Oldskul“ basket sa mnogo prodora i završnica na obruču je zaštitni znak Mašinca. Jedan od razloga je i taj da su obruči toliko tvrdi da ukoliko želite da postignete koš sa distance, vaš šut mora ući „bez koske“, jer ukoliko dodirne zarđali cilindar, završiće u dvorištu Mašinske škole. Ovde možete odigrati basket sa starijim generacijama i zaviriti u košarkašku eru devedesetih godina. Spremite se na dugačke partije, u kojima se za svaki poen morate dobro oznojiti, jer na ovim terenima „nema lakih poena“.
Svakako da smo neke terene izostavili, budući da se skoro u svakom delu Novog Sada igra basket i da svaki teren nosi neke svoje tajne, pravila i da isto tako svaki teren krije po nekog majstora ove igre.
Preuzmite android aplikaciju.
