У сусрет самиту ЕУ на којем се за Србију не очекује отварање ниједног кластера, наде се полажу у неки од предлога који би ипак убрзали процес евроинтеграција.
„Будућност Западног Балкана је у Европској унији“, тим речима, пре тачно 19 година, на Самиту у Солуну отворена су врата за чланство региона. Први пут позив је упућен у Португалији 1999. године. Бомбардовање Југославије тек што је окончано.
Други позив уследио је 2000. на Самиту у Загребу, упућен је Војиславу Коштуници. У међувремену, само је Хрватска и постала чланица. За 15 година – од Самита у Солуну до Самита у Софији 2018. године, било је напредовања и застоја, спекулисања датумима и роковима, али реч проширење је избледела.
„Постоји једна значајна скепса у водећим државама западне Европе да дође до проширења ЕУ. То је мноштво услова. Пре свега улазак Румуније и Бугарске 2007. године, па и велико проширење 2004. године. На неки начин се успешно на свим састанцима на врху ЕУ избегавала реч проширење и користили су се еуфемизми попут европерспективе“, објашњава председник Центра за спољну политику Драган Ђукановић.
Еврооптимизам био највиши 2009. године
Еврооптимизам код грађана Србије био је највиши 2009. године. После одлуке да у Европу можемо без виза – 74 одсто. Сада је само 35 процената. Пре десет година на државним институцијама вијориле су се плаве заставе са златним звездицама. Србија је добила статус кандидата, две и по године након подношења захтева за чланство.
У међувремену су испуњени и хашки услови, а дијалог са Приштином нашао се под окриљем Уније и довео до Бриселског споразума. Прва поглавља отворена су у децембру 2015. године.
Нова методологија
Реформе пре проширења – став француског председника донео је нову методологију приступања. Макрон предлаже модел Европске политичке заједнице. Решења се траже и у Бриселу и у Бечу – у виду фазног приближавања Унији. Да током рата у Украјини источно суседство не добије више од Западног Балкана.
„Битно је да се процес учини таквим да он грађанима и привреди даје више подстицаја награда и видљивих резултата док траје процес је за нас битан и нарочито ће бити битан ако се реформом процеса проширења ЕУ омогући да се већ док смо на путу ка Европској унији да имамо приступ већим фондовима“, сматра Лазаревићева.
ЕУ је још 1999. године политику према Западном Балкану назвала „политиком стабилизације и придруживања“. У случају свих других држава које су преговарале била је то само „политика придруживања“.
У евоцирању Солунског самита неретко се подсећа на изјаву шведског дипломате Карла Билта.
„То обећање ће бити онолико тешко одржати, колико је било важно дати га“, рекао је тада Билт.
Председник данас са Борељом, у подне одлука о одласку у Брисел
Преузмите андроид апликацију.
