Међународном конференцијом у Стокхолму 2. и 3. јуна обележено је 50 година од прве конференције Уједињених нација о човековој средини, где су лидери света сагледали шта се дo сада постигло и шта је потребно урадити како би се спречило погоршање климатске кризе.
Циљ конференције „Стокхолм+50: Здрава планета за просперитет свих – наша одговорност, наша прилика“, на којој је учествовавала и Србија, јесте да се подстакне убрзање имплементација Агенде 2030, Циљева одрживог развоја као и усвајање зелених планова за опоравак од пандемије Ковида19 – што је од суштинског значаја за друштвени и економски напредак, благостање и отпорност саме планете.
Три дијалога о лидерству током пленарних сесија, стотине пратећих догађаја – укључујући неколико сесија предвођених младима – и вебинара, као и низ регионалних консултација са више заинтересованих страна омогућили су хиљадама људи широм света да се укључе у дискусије и да поделе своје ставове.
Учешће и укључивање младих био је приоритетни став током Стокхолм+50 конференције.
Млади су на пример били укључени у процесу планирања и имплементације међународног састанка УН-а, а Шведска се залаже за укључивање перспектива младих у даље стратешке одлуке чак и након конференције.
Учешће младих и прихватање њихових сугестија је битан корак ка поновној изградњи поверења, јачању сарадње и солидарности, која је била једна од кључних препорука у завршним напоменама на пленарној седници конференције.
Придржавање кључних препорука за даљи план, укључујући, између осталог, стављање људског благостања у центар здраве планете, препознавање и спровођење права на чисту, здраву и одрживу животну средину, усвајање системских промена у начину функционисања нашег тренутног економског система и убрзавање трансформације сектора са великим утицајем су преко потребне да би се негативне прогнозе IPPC извештаја избегле.
IPPC извештај, написан од стране великих стручњака, наглашава да глобално загревање треба смањити на 1,5°C у поређењу са 2°C како би избегли климатке катастрофе. Да би постигао циљ од 1,5 степени Целзијуса, свет мора да смањи годишње емисије угљен-диоксида за 48 % до 2030. године и да достигне нето нулу до 2050. године, као и да смањи емисију метана за трећину до 2030. односно да је скоро преполови до 2050. године.
Нови Сад иде кораком у правом смеру израђујући стратегију која ће олакшати функционисање града и његових грађана директно доприносећи смањењу непожељнинх емисија у ваздух, градећи компостилишта за смањење емисија метана као и кроз промовисање пројеката локалних невладиних организација као што је пројекат ЕкОтисак.
Кроз пројекат ЕкОтисак, Центар за промоцију науке од 2021. године ради на спајању науке и уметности са програмом посвећеним климатским изазовима и мултидисциплинарним истраживањима.
У сарадњи са Филозофским факултетом и Академијом уметности Универзитета у Новом Саду, као и са еколошким удружењеж “Зелени Сад”, уметничко-научна манифестација бавиће се истраживањем свакодневних навика и понашања које доприносе ослобађању гасова са ефектом стаклене баште и убрзању климатских промена. Разумевање свог Екотиска је прави корак ка отваривању идеала : “Ради локално мисли глобално“.
Преузмите андроид апликацију.
