Министар одбране Братислав Гашић изјавио је данас да су Министарство одбране и Војска Србије спремни за враћање обавезног служења војног рока и да је припремљено и законско решење које треба да буде ускоро упућено у скупштинску процедуру.
Гашић је за Танјуг рекао и да је 125 објеката прошле године приведено тој намени, а да је планирано да у првој и следећим генерацијама буде по 5.000 војника који би на војном року провели 75 дана што би им било плаћено.
Гашић је подсетио да је у септембру 2024. године на посебној седници Владе донета одлука о организацији војске и припремама за служење војног рока и да су се годину и по дана бавили свеобухватним анализама, а да је сада питање политичке одлуке када ће се са законом ићи у скупштину.
“Мушкарци ће бити у обавези да служе војни рок од 18 до 30 година, а женама ће бити омогућено да војни рок служе добровољно”, рекао је Гашић.
Истакао је да је планирано да првих 60 дана служење војног рока буде у касарнама, а да 15 дана после тога проведу у одређеним логорским просторијама.
Он је додао да је планирано и да ови војници сваке године имају одређени број вежби на којима би могли да стичу нова знања и да обнављају оно што су стекли у првих 75 дана.
Гашић је рекао да је много тога урађено у претходном периоду и да је поред уређења 125 објеката, набављена нова опрема, купљене су нове униформе, набављано ново наоружање, све оно што је потребно за служење војног рока за прву генерацију и за све остале које ће да дођу.
О војном буџету
Говорећи о војном буџету Гашић је подсетио да је 2012. износио 63 милијарде динара, 2014. године 78 милијарди, док је у 2025. години био 254 милијарде динара или 2,4 одсто БДП, што је историјски проценат у односу на претходних 20 година.
Он је истакао и да су за 2026. годину средства увећана и да износе 277 милијарди динара и додао да ће велики део тих средстава отићи за набавку нове опреме и новог наоружања, а један део на обнову објеката Војске Србије, али и на повећање плата и накнада за ангажовање у Копненој зони безбедности, као и накнада трошкова становања који нису повећавани претходних 20 година.
Говорећи о набавци борбених авиона “рафал” од Француске, Гашић је рекао да је то један од највећих уговора који је потписан у историји Војске Србије.
“Они би требало да стигну 2028. године и припреме су у току. Припрема се аеродром, нови хангари и све остало. Тако ћемо и да наставимо у наредне две године и да будемо спремни за пријем. Биће понос Војске Србије”, рекао је он.
Када је у питању конкретно наоружање и опрема коју би Војска Србије могла да добије у току 2026, Гашић је најавио нови производ нашег Војно-техничког института и наше наменске индустрије, а то су дронови.
“То је нешто на чему интензивно радимо, тако да очекујемо да у 2026. или 2027. години, дођемо до близу 80.000 дронова које ћемо имати у нашим јединицама”, рекао је Гашић.
Министар је најавио да ће током ове године бити још нових набавки наоружања и опреме и да Србија прати све што се дешава у свету и у окружењу и да набавља оно што је могуће добити у актуелном тренутку.
“Са оволико жаришта, ретко ко се одлучује да и прода наоружање, јер потреба и потражња за њим је у овом тренутку огромна широм света”, рекао је он.
“Поносан сам на припаднике Министарства одбране”
Говорећи о великој војној паради “Снага јединства” одржаној 2025. године, Гашић је рекао да је као министар одбране поносан на све припаднике Министарства одбране и Војске Србије који су учествовали у припремају и спровођењу параде.
“Право сваке суверене земље јесте да може да покаже сав свој војни потенцијал. Србија то не чини да би било коме претила, већ да би показала свом народу да је спремна да одговори на све изазове који у неком тренутку могу да дођу. Надамо се да неће до њих никада доћи, али да је Војска Србије спремна да сачува територијални интегритет и суверенитет Србије у сваком тренутку”, рекао је он.
Истакао је да је током параде приказано много тога од наоружања и опреме и да то показује да државно руководство води врло мудру спољну политику.
“Резултат наших нових набавки јесте то што имамо пријатеље на све четири стране света. И онда је и разноликост нашег новог наоружања била присутна на паради. Ту су били и ракетни систем ‘Пулс’ и дрон ‘Хермес’, ‘Красуха’ и ракетни систем ФК-3, ту су и борбени авиони ‘Рафали’, јер желимо да гајимо добре пријатељске односе са свима, без да било коме будемо претња, већ само заштита наше територије и нашег становништва”, рекао је Гашић.
На питање какви су пословни резултати у домаћој одбрамбеној индустрији, министар каже да се после много година наменска индустрија вратила у пуном потенцијалу и да је освојено пуно нових средстава.
“Само у прошлој години 35 нових средстава је освојено, а преко 220 средстава из наменске индустрије дошло у употребу у Војску Србије”, подсећа Гашић.
Каже да ће резултати бити бољи у односу на 2023. годину, а знатно нижи у односу на 2024. годину, јер су у протеклих шест месеци имали промену начина издавања дозвола за извоз наоружања и војне опреме.
“Морали смо да уведемо нови, строжи начин контроле извоза наоружања да земље које нама дају енд-усер буду гаранти да то оружје и опрема неће да оду на нека тренутна ратна жаришта. Имали смо застој, али смо успели да за то време урадимо много више за Војску Србије и да комплетну производњу која није ишла у извоз преусмеримо на Војску Србије и да се тиме битно јачају резерве”, рекао је Гашић.
Додаје да Војска Србије у овом тренутку има 150 одсто резерви залиха ратних и мирнодопских када је храна у питању и 150 одсто горива и деривата.
Оцењујући стање данас у Министарству одбране и Војсци Србије у односу на период пре десет и више година, Гашић каже да су се и он и сви који су у протеклих 12 година били на његовом месту трудили да потенцијал и капацитет подигну максимално. Додао је и да је сада врло добар тренутак да се војска врати на место које јој припада, јер ужива највеће поверење грађана.
Поводом објекта бившег Савезног секретаријата за народну одбрану, односно зграде Генералштаба, Гашић је рекао да је изгубљена вредна инвестиција од 750 милиона долара, од чега би држави Србији припало 23 одсто, а требало је да се уради и спомен соба за све погинуле жртве НАТО агресије.
“Стари Генералштаб нико не одузима Војсци Србије”
Гашић је поновио да Стари Генералштаб нико не одузима Војсци Србије и Министарству одбране и да он остаје у њеном власништву, као и касарна Седмог пука.
Гашић је објаснио да је реч о две зграде, које неки зову Сутјеска и Неретва, које је радио архитекта Никола Добровић, али је додао да у архивама нађено да Добровић никада није потписао пројекат, јер је велики део пројекта промењен, због безбедности и других разлога.
Истакао је да су против ове инвестиције били исти политичари који су зграду Маршалата која је била процењена, тако срушена на 24 милиона евра или долара продали за 14 милиона за Америчку амбасаду и додао да је зграда Маршалата била под заштитом државе од 1987. и да заштита никада није скинута.
На питање шта ће бити даље са зградом у Улици кнеза Милоша, Гашић каже да то треба да виде и да о томе мисле они који су се борили да отерају инвестицију.
“Одговорни су они који су били овде, стекли пензије у систему војске. Ти исти су 2008. године и тадашњи режим донели документа, где кажу да мора да се скине заштита. Имамо, из 2014. године, да је објекат од Института за материјале статички неупотребљив, да је опасан и тада су тражили да се изгради нова зграда министарства. И опет се враћамо на оно – вама је све дозвољено, ви све можете, а ми нешто добро за Србију не можемо. Ми се боримо да градимо, а ви да рушите”, рекао је Гашић.
Измене и допуне Закона о војсци
Говорећи о изменама и допунама Закона о војсци, Гашић је подсетио да су први пут категорију професионалних војника увели 1994. године и да је један део тог закона био промењен 2006, а затим допуњен 2007. године.
Он објашњава да је према претходним решењима војник по уговору могао до 43 године да буде у Војсци Србије, да му се уговор продужава на три године и да не може да стекне уговор за стално без обзира на квалитет и на резултате.
Променом Закона у Војсци војници по уговору могу сада да заснују стални радни однос, а са 53 године живота и 40 година радног стажа, јер имају бенефицирани радни стаж, могу да иду у пензију као и сви остали припадници професионалног састава Војске Србије, подофицири, официри.
Када је реч о Закону о војном образовању, Гашић наводи да су високе студије безбедности сада формално уведене у високо војно образовање, а изменом Закона о војном здравству омогућено је да све категорије запослених у Војсци Србије и њихове породице могу да имају здравствену негу и заштиту на исти начин како је то у цивилству.
Ли Минг: Нови петогодишњи план Кине велика прилика за пријатељску Србију
Преузмите андроид апликацију.
