Раније ове недеље, Национална лабораторија Лоренса Ливермора објавила је да су успешно произвели реакцију нуклеарне фузије која је резултирала у нето добитку енергије.
Национално постројење за паљење, успело је да кроз експеримент са ласерима, системом нуклеарне фузије произведе више енергије него што је потрошено на покретање ласера.
Ова вест је „експлодирала“ у научним сферама и интернет је брзо брујао о овом научном достигнућу.
Али шта све ово значи?
Нуклеарна фузија покреће наше сунце и све друге звезде. При процесу нуклеарне фузије, лака језгра водоника се стапају у тежа језгра хелијума и стварају огромне количине енергије. Водоник који се користи при фузији је невероватно густ извор енергије, који садржи преко милион пута више енергије у јединици масе него природни гас. Како се водоник лако производи из воде, нуклеарна фузија би ефективно понудила неограничен извор енергије са нултом емисијом штетних гасова који утичу на климатске промене.
У поређењу са нуклеарном фисијом, која се користи у комерцијалним нуклеарним електранама и функционише тако што се производи енергија разбијањем тешких језгара и која ствара радиоактивни нуклеарни отпад, радиоактивни отпад фузије био би краћег века и лакши за руковање.
Како би схватили разлику између ова два различита начина за производњу енергије погледајте видео испод.
Зашто онда не користимо процес фузије уместо фисије за стварање енергије?
Проблем са фузијом је у томе што је потребна огромна количина притиска и топлоте да би се два атома спојила. Да се досегне одређена температура није представљало никад проблем, међутим све до сада, притисак потребан за одржавање реакције је било много теже створити.
Било је потребно више енергије да се произведе успешна реакција фузије, него што је сама реакција произвела.
Успешан исход америчког пројекта је огромна ствар, али је и даље у далеко мањем обиму од онога што је потребно да се произведе довољно енергије за покретање једне електране, а да не говоримо о десетинама хиљада електрана.
Велики изазов искоришћавања фузионе енергије је да се одржава довољно дуго да може да напаја електричне мреже и системе грејања широм света.
Још један проблем контролисане фузије и практичне примене добијене енергије је један наизглед наиван, али нерешив технички изазов. Најједноставније речено, температуре које се достижу при фузионим процесима равне су онима на Сунцу и на Земљи није могуће наћи материјал и посуду у којој се такав процес може одржавати.
Дакле, иако је у лабораторији Лоренс Ливермор, направљен велики корак за безбедно стварање огромне количине енергије. Научници морају да превазиђу још неколицину препрека како би дошли до могућег снабдевања фузионом енергијом. Процес за који ће бити потребне године, вероватно и деценије, а времена је све мање, будући да глобално загревање има све веће последице по нашу планету.
Уколико желите да сазнате још о нуклеарној фузији и хемијски начин на који се производи, погледајте видео у прилогу.
Преузмите андроид апликацију.
