Почетна > Србија

Нови Сад Новосадске приче Србија

Зашто је Галерија Матице српске уметничко и културно благо Србије?

Галерија Матице српске у Новом Саду представља једну од најдрагоценијих и најстаријих културних институција Републике Србије.
Фото: Wikimedia Commons/Mister No

Основана је давне 1847. године, прво као музеј, па тек онда као галерија, а занимљивост је да је Галерија Матице српске само три године млађа од Народног музеја у Београду који је проглашен за најстарији музеј у Србији.

Галерија Матице спрске – језгро културног и историјског сведочанства српског живота
Фото: Wikimedia Commons/Der.krusche

Галерија Матице српске налази се данас у склопу Матице српске – најстарије српске, књижевне и културне институције. Иако је Галерија Матице српске првобитно основана као музеј, врло брзо су се едиције новоотвореног музеја претвориле у најзначајнија сликарска сведочанства.

За оснивање Галерије Матице српске била су заслужна два имена. Један од њих је Теодор Павловић, док је други био чувени Сава Текелија.
Фото: Градске инфо

Теодор Павловић био је први секретар Матице српске, још из времена када је Матица била смештена у Пешти. Његовим великим залагањем и трудом Матици српској признат је велики углед, али се захваљујући њему јавила и жеља код других знаменитих Срба да унапреде делатност ове најстарије српске институције.

Теодор Павловић је учестовао у бројним инцијативама да Срби, у тадашњој Аустроугарској, не забораве на своју историју, а најзначајније од свега, он је био тај који је посегнуо за питањем о проширењу Матице Српске. 

Сава Текелија био је један од најистакнутијих српских имена 19. века. Његов читав живот био је прожет академским, визионарским и патриотским духом који је истовремено и обликовао тадашњу друштвену слику Срба на овом подручју.

Он је био прави борац у науму да се Србима подигне свест о образовању.

Његова мисија је била да српски народ постигне одређени углед у свету и да му се пренесу најновији европски, али и светски образовани модели.

Дубоко се залагао, не само за рад Матице српске која је захваљујући Текелији проширила своју делатност, већ и за тадашњи музеј Матице, којем је Текелија поклонио своју веома значајну и вредну сликарску колекцију. 

Фото: Градске инфо
Галерија Матице српске се први пут приказала новосадској публици тек након седамнаест година од оснивања, односно 1864. године када се те године Матица српска преселила из Пеште у Нови Сад.

Наиме, највећи опус тадашње музејске оставштине Матице српске чинили су различити портрети српских знаменитих личности које су задужили Матицу српску, а од којих се истицали портрети које је управо поклонио Сава Текелија. Наравно налазили су се ту и неки музејски битни предмети, касније и иконе, као и различите сликарске композиције историјских битака и догађаја Срба.

У периоду до 1947. године набраја се многа сликарска дела и портрета који су се циљано прикупили како би обогатили уметнички опус музеја, почевши од слика Уроша Предића, Стевана Алексића, портрета Јована Јовановића Змаја и рукописа Лазе Костића…

Због свега овога 1847. године овај „Матичин музејски опус“ прерастао је у посебну уметничку колекцију под називом Галерија Матице српске.

Занимљиво је да је преименовању Галерији Матице српске претходило пребацивање свих некадашњих музејских експоната у Музеј Војводине, сем оних колекција које обухватају слике.

Након преименовања музеја у галерију, у правним актима тадашње државе, званично се наводи у јануару 1949. године Галерија Матице српске као институција.

Фото: Wikimedia Commons/Mister No

Од 1958. године налази на истој адреси, у Новом Саду, на Тргу галерија 1.

Галерија Матице српске данас

Ове године Галерија Матице српске прославила је јубиларних 175. година постојања.

У фебруару месецу, ове године, Галерији Матице српске уручен је и Сретењски орден првог степена који додељује председник државе за изузетан допринос.

У овом случају културни, историјски и национални. 

У Галерији се може погледати стална поставка која бележи историју Срба у периоду од 18. до 20. века и ту се се налазе неке од најистакнутијих слика српске историје, попут проглашење Душановог законика, сликара Паје Јовановића.

Поред дела Паје Јовановића, ту су и сликарска дела Саве Шумановића, као и Уроша Предића, али и многих других које се налазе у сталној, али и у другим изложбама које организује ова култна институција.

Priča o Novosadskom pozorištu – Újvidéki Színház

Преузмите андроид апликацију.