Смештен на реци Милешевици у Пријепољу, манастир Милешева стоји као сведок бурне средњовековне прошлости Србије. Подигнут током прве половине 13. века у рашком стилу, овај манастир је једно од најзначајнијих дела архитектуре средњовековне Србије, а његова богата историја чува бројне занимљивости које интригирају и данас.

Овај манастир је задужбина краља Стефана Владислава, а осим што је био његово последње почивалиште, он је у једном тренутку дао саградити спољашњу припрату и у њој положио кости свог стрица, Светог Саве.
Овде је Свети Сава почивао све до 1594. године, када су Турци одлучили да их однесу на Врачар и спале.
Ипак, оно што овај манастир чини заиста посебним јесте једна од његових фресака – „Бели анђео“.

Ова необична и изванредна композиција приказује архангела Гаврила раширених крила, одевеног у бели хитон, како седи на великом камену и прстом показује ка Христовом гробу, месту васкрснућа. Верује се да је он гласник Христовог васкрсења, симбол наде, спасења и чуда у хришћанској вери.
Ова фреска непознатог аутора се сматра једним од највећих остварења европског сликарства позног средњег века.
Оно што је посебно интересантно јесте да Бели анђео гледа директно у очи посетилаца из било ког угла, што јој даје посебну мистичност и чини је још интригантнијом.

Мало је познато да је ово ремек-дело било скривено од очију јавности током четири века, преко њега је насликана друга фреска. Међутим, током рестаурације манастира, Бели анђео је поново угледао светлост дана и од тада не престаје да одушевљава и инспирише својим складом који изазива осећај мира и разумевања.
Њена лепота није остала непримећена ни изван граница Србије.
Сер Артур Еванс, енглески археолог и новинар, крајем 19. века тврдио је да ништа што су ренесансни мајстори створили не може да се пореди са лепотом Белог анђела из Милешеве. Слично мишљење имала је и француска историчарка Тања Велманс век касније, тврдећи да је ренесансна уметност заправо почела да се развија у Милешеви.
Манастир Милешева са својим благом, међу којима се посебно истиче „Бели анђео“, и даље интригира и задивљује посетиоце из свих крајева света, а његова лепота и значај не престају да нас подсећају на богату историју и културно наслеђе наше земље.
Adice – od periferije grada do zanimljive gradske četvrti (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.