Француска домаћинства троше мање него њихови европски суседи, иако им куповна моћ расте, а инфлација опада због чега стопа штедње бележи рекордне вредности. Храна, кућни апарати, аутомобили, мобилни телефони и одећа – потрошња је смањена, посебно када је реч о роби, док су услуге погођене мање.
Пад је најизраженији код свежег воћа, поврћа и меса (цена је порасла око осам одсто од 2022), док су јаја, тестенина и готова јела траженија. Куповина одеће и аутомобила, такође стагнира.
Феномен штедљивости примећен је још током ковида, а потом и инфлаторне кризе. Политичка неизвесност, попут распада скупштине у јуну 2024, додатно је погоршала расположење.
„Французи су, у поређењу са суседима, много песимистичнији”, истакао је Дориан Рушер из Националног института за статистику и економске студије.
Овај песимизам је више психолошки него стваран, јер плате расту, а тржиште рада је стабилно, објаснио је економиста Максим Дармет.
Ипак, поверење домаћинстава је опало од лета 2024, упркос релативно већој куповној моћи у односу на остатак Европе. Стопа штедње достигла је 18,5 одсто у 2025, што је највише у 45 година мимо перида током ковида.
Раније је износила око 15 процената. Раст штедње последица је и прихода од имовине и ревалоризованих пензија.
Потрошња домаћинстава, која чини око половину годишњег богатства Француске, расте споро (0,5 одсто у 2025, након 1,0 одсто у 2024), док инвестиције опадају (-0,4 одсто), пре свега у новоградњу, преноси Танјуг.
Стручњаци сматрају да висока штедња и опрезна потрошња коче раст економије.
Преузмите андроид апликацију.
