У Француској се данас одржава први круг председничких избора, а око 48,7 милиона бирача позвано је да искористи своје право гласа и изабере једног од 12 председничких кандидата, међу којима су четири жене и осам мушкараца.
Главни ривал садашњем председнику Емануелу Макрону је лидерка деснице Марин ле Пен, али се судећи по испитивањима јавног мњења, очекује да Макрон однесе победу.
С обзиром на то да се не очекује апсолутна већина гласова ни за једног кандидата у првом кругу, два кандидата с највећим бројем гласова улазе у завршницу председничке трке у другом кругу – 24. априла.
Последње анкете дају предност центристи Макрону са 26 одсто гласова, затим следе Марин Ле Пен са 23 процента, Жан-Лик Меленшон 17,5 одсто и Ерик Земур са 9,5 процената гласова бирача.
У другом кругу, предвиђају испитивања јавног мњења, Макрон би могао да победи са 53 одсто гласова, а Ле Пенова би добила 47 процената.
После првог мандата обележеног друштвеним превирањима и настојања да либерализује француске законе о раду, смањи порезе за најбогатије и привреднике, као и да преобликује трансатлантске односе, Макрон је ушао у председничку трку с више неизвесности него 2017. године, у околностима рата у Украјини и последичне економске кризе.
Макрон већ месецима води у анкетама, али се последњих дана, како показују резултати испитивања јавног мњења, све више смањује његова предност у односу на Ле Пен.
Кандидат десничарског Националног окупљања (РН), 53-годишња Ле Пен, после краткотрајне адвокатске каријере, улази 1998. године у Национални фронт, који је тада водио њен отац Жан-Мари Ле Пен.
Како оцењују француски и други западни медији, Ле Пен дугује подршку доброг дела бирача успешном удаљавању од крајње десничарске реторике свог оца, али и задржавању кључне страначке политике против имиграције.
Притом, она шаље бирачима једноставну поруку – „ваш новац завршиће у вашим џеповима“.
Трећепласирани кандидат је радикални левичар Жан-Лик Меланшон за кога се, према анкетама, опредељује око 15,5 одсто испитаника, а четврти најбоље котирани председнички кандидат је ултрадесничар, бивши новинар Ерик Земур, са 9,5 одсто подршке међу анкетиранима.
Земур, који себе описује као спасиоца нације од наводне исламске претње, у јануару је осуђен на новчану казну од 10.000 евра за подстицање мржње у својим изјавама о малолетним мигрантима без пратње, које описао као „крадљивце, убице и силоватеље“.
Валери Пекрес, која себе пореди са Маргарет Тачер и Ангелом Меркел, има подршку Републиканаца, Уније демократа и партија центра и управо јој та страначка залеђина даје подршку једног дела бирачког тела.
Међутим, према анкетама, њу не подржава више од 10 одсто гласача у првом кругу.
Кад је реч о осталим кандидатима, грубо се могу поделити на десничарски и левичарски табор, при чему десницу, поред Земура и Ле Пен, још представља и Никола Дипон-Ењан, евроскептик из партије „Устани, Француска“.
На страни левице су Ан Идалго, градоначелник Париза од 2014. и кандидат Социјалистичке партије, Натали Арто, бивши наставник коју је кандидовала Партија радничке борбе, лидер француских комуниста Фабијен Русел и Јаник Жадо, представник Зелених који најављује „еколошку револуцију“ у Француској.
Међу кандидатима је и Филип Путу, у име Нове антикапиталистичке странке, док такозване руралисте представља Жан Ласал, ексцентрични посланик који је некад био пастир на Пиринејима.
У Француској је у петак у поноћ почела изборна тишина, која ће трајати до 20.00 данас, када се затварају биралишта.
Традиционално, избори почињу дан раније на француским прекоморским територијама.
Преузмите андроид апликацију.
