Апелациони суд у Паризу саопштио је данас да је одбио захтев Италије за изручење неколико бивших левичарских милитаната које су француске власти ухапсиле прошле године.
Суд је у саопштењу навео да је одбацио захтев за екстрадицију десет особа које су осуђене у Италији за дела почињена пре 1993. године, позивајући се на право на поштовање приватног и породичног живота и право на правично суђење која су предвиђена члановима 8. и 6. Европске конвенције о људским правима, наводи Ројтерс.
Канцеларија француског председника Емануела Макрона одбила је да коментарише одлуку суда, коју су осудили истакнути италијански политичари.
Ђорђа Мелони, лидер крајње десничарске партије Браћа Италије, назвала је одлуку француског суда „неприхватљивом и срамотном“, а њен десничарски савезник Матео Салвини, лидер странке Лига, окарктерисао ју је као „одвратну“, наводи Ројтерс.
Француска је деценијама пружала уточиште одбеглим италијанским левичарским милитантима који су у Италији осуђени на основу оптужби за тероризам пре него што су коначно ухапшени у априлу 2021. године.
Међу седморо ухапшених милитаната био је и Ђорђо Пјетростефани, суоснивач групе Непрекидна борба, осуђен на 22 године затвора због своје улоге у убиству миланског полицијског комесара Луиђија Калабрезија 1972. године.
Осталих шесторо ухапшених били су припадници Црвених бригада, укључујући Марину Петрелу, Роберту Капели и Серђа Торнагија, који су осуђени на доживотну казну затвора због учешћа у разним убиствима и отмицама, саопштила је полиција, подсећа Ројтерс.
Италија је дуго тражила да јој Француска изручи десетине левичарских герилаца, који су добили уточиште у Француској под условом да се одрекну насиља након такозваних „Година олова“, како се у Италији назива црно раздобље од краја шездесетих до почетка осамдесетих година прошлог века, у ком су разне екстремне левичарске и десничарске групе извеле низ терористичких напада, наводи британска агенција.
У том периоду стотине људи су убијене у насилним акцијама екстремиста.
Саветник председника Француске је прошле године рекао да је хапшење седморо бегунаца омогућило да се обнови „клима поверења” између Макрона и италијанског премијера Марија Драгија после година тензија између Париза и Рима у вези са овим питањем, наводи Ројтерс.
Sud: Francuska država zakazala u početnom upravljanju koronom
Преузмите андроид апликацију.
